Cirkularni gradovi su oni koji primenjuju princip cirkularne ekonomije u svim aspektima svog funkcionisanja. Cirkularna ekonomija je ekonomski sistem koji se zasniva na smanjenju, ponovnom korišćenju i recikliranju resursa, umesto na njihovom iscrpljivanju i bacanju.
Cilj cirkularne ekonomije je da stvori vrednost bez stvaranja otpada i zagađenja, i da doprinese rešavanju globalnih izazova kao što su klimatske promene, gubitak biodiverziteta i socijalna nejednakost.
Prema procenama UN do 2050. godine skoro 70% svetske populacije će živeti u gradovima,. Gradovi su veliki potrošači energije, vode, hrane i materijala, i veliki proizvođači otpada i emisija gasova sa efektom staklene bašte. Ako gradovi nastave da rastu po linearnom modelu, koji podrazumeva proizvodnju, potrošnju i odbacivanje otpada, to će imati katastrofalne posledice po životnu sredinu i društvo. Zato je neophodno da gradovi pređu na cirkularni model proizvodnje i potrošnje proizvoda, koji se zasniva na tri principa: smanjenje (reduce), ponovna upotreba (reuse), reciklaža otpada (recycle).
Cirkularni gradovi se zasnivaju na četiri ključna principa:
1. Gradovi treba da planiraju i projektuju svoju infrastrukturu, zgrade, javne prostore, mobilnost i usluge tako da minimiziraju potrošnju resursa, otpad i emisije, i da maksimiziraju njihovu upotrebu, vek trajanja i vrednost. To podrazumeva korišćenje obnovljivih i recikliranih materijala, primenu zelene arhitekture i urbanizma, razvoj pametnih i energetski efikasnih rešenja, i promovisanje deljenja, iznajmljivanja i popravljanja dobara i usluga.
2. Gradovi treba da stvore uslove i podsticaje za cirkularno ponašanje i poslovanje. To podrazumeva usklađivanje zakonskih i regulatornih okvira, uspostavljanje saradnje i partnerstva između različitih aktera, uključujući javni, privatni i civilni sektor, podsticanje inovacija i digitalizacije, i podizanje svesti i obrazovanja građana i privrede o prednostima i mogućnostima koncepta cirkularne ekonomije.
3. Gradovi treba da prate i procenjuju svoj napredak ka cirkularnosti, koristeći relevantne indikatore i metode. To podrazumeva prikupljanje i analizu podataka o potrošnji i proizvodnji resursa, otpadu i emisijama, kao i o društvenim i ekonomskim efektima cirkularnosti. Takođe podrazumeva transparentnost i razmenu informacija i znanja sa drugim gradovima i zainteresovanim stranama, i korišćenje povratnih informacija za unapređenje cirkularnih strategija i politika.
4. Gradovi treba da podstaknu i omoguće svojim stanovnicima da usvoje cirkularni način života, koji je usmeren ka zadovoljavanju osnovnih potreba i poboljšanju kvaliteta života, a ne ka prekomernoj potrošnji i materijalizmu. To podrazumeva promovisanje vrednosti kao što su solidarnost, saradnja, odgovornost i kreativnost, i podržavanje inicijativa i aktivnosti koje doprinose socijalnoj koheziji, kulturnoj raznolikosti i participaciji građana u odlučivanju i rešavanju problema.
Skandinavski gradovi prednjače u primeni cirkularne ekonomije, ali uz njih mogu da se izdvoje i Milano i San Francisko.
San Francisko, dugogodišnji svetski lider u reciklaži, ponovo iskoristi 80% svog otpada i ima za cilj da sledeće godine dostigne nultu vrednost otpada. U Kopenhagenu, u Danskoj, 62% stanovništva svaki dan ide na posao biciklom, uživa u najkraćem radnom vremenu i pridružuje se besplatnim sportskim aktivnostima. Kao rezultat ovog pristupa stanovnici Kopenhagena smatraju se među najzdravijim i najsrećnijim na svetu.
E2 portal (Novosti)
