Izvršni sekretar kancelarije Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama (UNFCCC) Sajmon Stil rekao je da zna da njegovo upozorenje možda zvuči melodramatično, ali je istakao da je delovanje tokom naredne dve godine – neophodno.
„I dalje imamo šanse da izdejstvujemo smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte usvajanjem novih nacionalnih planova za klimu. Ali ovi jači planovi su nam potrebni sad, odmah“, rekao je Stil u institutu Četam haus, u Londonu.
On je ukazao da klimatsko delovanje nije rezervisano samo za moćne ljudi, u ne tako prikrivenom osvrtu na izborni kalendar ove godine, kada gotovo polovina svetskog stanovništva glasa na izborima.
„Ko tačno ima dve godine da spasi svet? Odgovor je svaka osoba na planeti“, rekao je Stil.“Sve više ljudi hoće delovanje po pitanju klime, velikim delom zato što osećaju uticaj klimatske krize u svojim svakodnevnim životima i na svojim kućnim budžetima“, rekao je on.
Suše koje uništavaju useve su povećale potrebu za smelijim delovanjem, da se smanje emisije štetnih gasova i pomogne farmerima da se prilagode, što bi moglo da podstakne prehrambenu bezbednost i smanji glad. Smanjenje zagađenja fosilnim gorivima će značiti bolje zdravlje i ogromne uštete, kako za vlade tako i za domaćinstva, rekao je Stil.
Nisu svi uvereni da će takva upozorenja pomoći.
Naučnik za klimu na američkom univerzitetu Prinston, Majkl Openhajmer rekao je da je upozorenje ‘dve godine da se spasi svet’ u najboljem slučaju beznačajna retorika i verovatno će biti ignorisano, a u najgorem slučaju će biti kontraproduktivno.
Nivoi ugljen dioksida i metana u vazduhu prošle godine dostigli su rekordne nivoe, prema računici vlade SAD, dok su naučnici proračunali da su emisije ugljendioksida u svetu uvećane za 1,1 odsto. Prošla godina bila je daleko najtoplija godina ikad zabeležena, zaključile su grupe koje prate prosečne temperature.
Ako emisije ugljen dioksida i metana od sagorevanja ugla, nafte i prirodnog gasa nastave da rastu i ne počnu naglo da padaju Stil je rekao da će se nastaviti i velike nejednakosti između najbogatijih i najsiromašnijih zemalja i zajednica u svetu, koje se pogoršavaju sa klimatskim promenama.
Stil je govorio uoči sastanaka Svetske banke i drugih velikih multinacionalnih razvojnih institucija, gde se slabije razvijene države angažuju za velike reforme u sistemima za pozajmljivanje novca siromašnim nacijama, posebno onim pogođenim katastrofama vezanim za klimu.
Stil je pozvao da se ove godine značajno uveća finansiranje borbe protiv klimatskih promena. On je pozvao da se uvedu olakšice za dugove zemljama kojima je to najpotrebnije, naglašavajući da one troše 400 milijardi dolara za finansiranje dugova, umesto da se pripremaju za sprečavanje budućih klimatskih promena.
Pozvao je za više finansijske pomoći, ne samo zajmova, već i više novca iz različitih grupa kao što su banke, Međunarodne pomorske organizacije, i G20, dvadeset svetskih najmoćnijih privreda. Te zemlje su odgovorne za 80 odsto svetskih emisija gasova sa efektom staklene bašte, rekao je on.
Dodao je da je vreme da investitori, ministri finansija, bankari usmere hiljade milijardi dolara koje su davali za energiju i infrastrukturu, ka čistijoj i održivoj budućnosti, odnosno da osiguraju da najsiromašnije i najranjivije zemlje imaju korist od toga.
E2 portal (Beta)
