DEPOZITNI SISTEM U SRBIJI NAJRANIJE 2025.GODINE

Depozitni sistem u Srbiji mogao bi biti uveden u najranije 2025. godine – zaključak je panela „Depozitni sistem kao instrument za održivi razvoj i cirkularnu ekonomiju“ održanog u PKS.

Međutim, ako se imaju u vidu interesi različitih grupa, od proizvođača pića, preko reciklera, do države, i 2025. godina zvuči suviše optimistično.

Kako smo čuli na panelu organizovanom u okviru konferencije „Ambalaža po meri prirode i održivog razvoja“, proizvođači pića poput Coca-Cole načelno jesu za uvođenje depozitnog sistema, ali ako se ispune određeni uslovi – ako sistemom rukovode upravo proizvođači, ako proizvođači imaju pravo preče kupovine ambalaže, ako niko ne profitira.

Jedini koji, po svemu sudeći, nemaju nikakvih uslova, jesu građani Srbije. Skoro 95% građana Srbije podržava uvođenje depozitnog sistema, koji podrazumeva vraćanje ambalaže uz novčanu naknadu, pokazuje istraživanje Centra za unapređenje životne sredine.

Šta kažu recikleri – Srbija već 7 godina na istom mestu

Panelisti, među kojima su se našli predstavnici kompanija Coca-Cola, Mattoni 1873, Greentech i Tomra, slažu se da je neophodno da postoji dijalog svih zainteresovanih strana u ovom procesu.

Za uvođenje depozitnog sistema biće potrebno najmanje dve godine nakon uspostavljanja zakonskog okvira, koji se očekuje naredne godine izmenama Zakona o ambalažnom otpadu. Dakle, građani Srbije neće vraćati ambalažu od pića bar još tri godine.

Generalni direktor i vlasnik preduzeća Greentech u Srbiji i Makedoniji Mihail Mateski ne veruje da će Srbija dostići cilj od 42% reciklaže plastičnog ambalažnog otpada do 2024. godine.

– U Srbiji se procenat sakupljanja ambalažnog otpada kreće oko 35%, i tako je već 7 godina, što je poražavajuće. To znači da dve trećine boca završava u prirodi – istakao je Mateski.

Za razliku od onih koji veruju da je sistem produžene odgovornosti proizvođača bolji od depozitnog sistema, Mateski naglašava da to za Srbiju nije dobar put.

– Za zemlju kao što je Srbija, koja ima znamo kakav komunalni sistem, produžena odgovornost proizvođača omogućila bi da se reciklira najviše 40% otpada – rekao je Mateski dodajući da je optimista kad je reč o uvođenju depozitnog sistema za ambalažu: – Rizici za uvođenje depozitnog sistema su minimalni. Ne treba da zaboravimo da mi već 5 godina govorimo o uvođenju depozitnog sistema. Iz moje perspektive kao reciklera, od trenutka kad dobijemo čvrstu legislativu, biće nam potrebne još dve godine za konačnu primenu.  

Šta kaže Coca-Cola – Nema uštede u depozitnom sistemu

Manje optimistična kad je reč o depozitnom sistemu je menadžerka za javne i regulatorne poslove kompanije Coca-Cola HBC Tisa Čaušević.

– Činjenica je da depozitni sistem može da bude sjajno rešenje ako već ne možemo da prikupimo ambalažu putem tradicionalnog sistema produžene odgovornosti proizvođača. Međutim, depozitni sistem ništa ne vredi ako ne bude postavljen na dobrim principima. Ni na nivou EU nisu postavljeni minimumi zahteva i vidimo da dosta država luta kad je reč o uvođenju ovog sistema. I u okruženju smo videli jako loše primere uvođenja depozitnog sistema – istakla je Čaušević.

Prema njenim rečima, da bi depozitni sistem bio uspešan, treba da ispuni nekoliko uslova: da bude organizovan od industrije pića, da bude transparentan, da ne bude napravljen za profit.

– Ako gledamo čisto finansijski, nema u depozitnom sistemu uštede, da budemo potpuno jasni. Važno je da se napravi takav sistem da se materijal vrati proizvođačima, da se uspostavi pravo preče kupovine, kao i da u ceo proces bude uključen maloprodajni sektor – naglašava Čaušević.

Kako kaže, nije nemoguće da industrija pića postigne konsenzus, a pravi je momenat i da se razgovara sa državom.

– U dogovoru sa državom treba da definišemo neki okvir, šta će se raditi u narednih 5, 10 godina, da se što bolje pripremimo. Otvoreni smo za dijalog i želimo da sa državom učestvujemo u kreiranju legislative i javno-privatnog dijaloga. Potrošači imaju očekivanja od nas, ekološka svest raste i mi smo toga svesni – zaključila je Čaušević.

Šta kažu Norvežani – Srbija bi godišnje mogla da uštedi 12 miliona evra

Potpredsednica norveške kompanije Tomra zadužena za javne poslove Doinita Mihai otkrila je da je ova kompanija još pre 50 godina izumela prvi automat za prikupljanje ambalaže. Danas, Tomra posluje na 60 tržišta, ima postavljene automate u 50.000 radnji, prikupi 40 milijardi flaša godišnje za koje je plaćen depozit u vrednosti od 6 milijardi evra.

– Činjenica da je stopa sakupljanja u Nemačkoj 98%, dok je u Konektikatu jedva 50%, navela nas je da postavimo pitanje zašto su neki depozitni sistemi bolji od drugih. Pokazalo se da je najstimulativnija vrednost depozita 10 centi. Najbolji model podrazumeva da kupac vraća ambalažu tamo gde je i kupio proizvod. Kad je reč o rukovođenju, najbolje se pokazao sistem kojim rukovode i koji finansiraju trgovci i proizvođači pića. Uloga države je da obezbedi zakonodavni okvir za uvođenje depozitnog sistema, kao i da kažnjava one koji ne poštuju taj okvir i ne ispunjavaju postavljene ciljeve – ističe Mihai.

Prema njenim rečima, uvođenje depozitnog sistema nije samo ekološko pitanje, već i ekonomsko jer donosi značajne uštede.

– Škotska, koja je po veličini slična Srbiji, godišnje uštedi 12 miliona evra zahvaljujući ovom sistemu – napominje Mihai i objašnjava u čemu je značaj automata u depozitnom sistemu: – Za uspeh ovog sistema je potrebna jednostavna infrastruktura, da potrošač ne mora da čeka u redu da bi vratio ambalažu, nego da taj postupak zahteva što manje napora. Zato su automati dobri. Takođe, oni nude pristup podacima. Zahvaljujući barkodu, tzv. pasošu ambalaže, imamo podatke o veličini, vrsti ambalaže, možemo da pratimo kako i kada se reciklira čime se smanjuje mogućnost zloupotrebe.

Šta kažu distributeri – Sva pakovanja u industriji pića 100% reciklabilna

Klara Halova, rukovodilac kategorizacije voda i obrazovnog programa kompanije Mattoni 1873, najvećeg distributera bezalkoholnih pića u Centralnoj Evropi, čiji je deo i Knjaz Miloš od 2019. godine, slaže se da je za uvođenje depozitnog sistema u Srbiji potrebno bar godinu i po do dve nakon rešavanja zakonskog okvira.

– Prvi princip koji treba da se ispoštuje je eko dizajn, što smo rešili jer znamo da su sva pakovanja u industriji pića 100% reciklabilna. Ipak, znamo i da se mnogo manji broj zapravo reciklira. Sledeće što treba da omogućimo je da se prikuplja što više ambalaže, a to možemo ostvariti pomoću depozitnog sistema. Potrošači su sve svesniji u pogledu zaštite životne sredine tako da zagađenje plastikom moramo da rešimo – naglasila je Halova.

Inače, „Ambalaža po meri prirode i održivog razvoja“ je druga godišnja konferencija koju Ambipak magazin organizuje uz institucionalnu podršku Privredne komore Srbije – Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala i Centra za cirkularnu ekonomiju.

E2 portal (Cirkularna ekonomija)