U organizaciji portala Gradnja dodeljene su Zlatne mistrije za najbolje kuće u Srbiji. Takmičenje se ne organizuje samo u cilju promocije dobrih autora, već i kako bi se kvalitetna arhitektura približila širem auditorijumu sa porukom da sredina može biti lepša ako decu od malih nogu učimo da vrednuju prostor.
Pristiglo je skoro 2.500 glasova za 16 nominovanih projekata, a nagrađena kuća na Popovici po projektu Ilje i Igora Mikitišina odnela je najviše glasova publike. Stručni žiri na čelu sa dr Nebojšom Anteševićem odlučio je da za Kuću godine proglasi projekat na Senjaku prof. Dejana Miljkovića, a lureatima je Igor Conić urednik portala Gradnja uručio Zlatne mistrije.
Među takmičarskim projektima za Kuću godine bili su MOBA Studio, Remorker Architects, A3 Architects, Arhitektura Buđevac, Arde Line + Polyarch, Pujo Architects, Studio 13, Invest Projekt, WDA, Inka Studio, Modena Art Studio, VLDMR Biro, AVL i Biro VIA.
Dr Nebojša Antešević, predsednik žirija istakao je da su i ovog puta u konkurenciji za Kuću godine bile realizacije iz različitih delova Srbije, oličene u različitom karakteru, različitoj kvadraturi, veličini prostora, pa i samom načinu korišćenja prostora.
„Mislim da je kriterijum, pogotovo u ovakvoj situaciji, kada imamo jednu tipologiju, ali u vrlo različitim kontekstima, programima i meri, u stvari bilo testiranje ideje. To je ono što je pobednički rad profesora Miljkovića izdvojilo od ostalih predloga, što ne znači da su drugi pritom manje bitni, već govorim o načinu koji se možda, u odnosu na našu sredinu, izdvojio po nečemu što do sada nije bilo tako zastupljeno“ naveo je Antešević.
Arhitekta Dejan Miljković je istakao da je na projektu za Kuću na Senjaku imao retko dobru saradnju s investitorom, čemu verovatno ide u prilog i činjenica da je investitor već imao iskustva u građenju i da je na neki način, mogao da predoseti šta ga čeka.
„Kada radite stambeni prostor za nekoga trebalo bi da poznajete njegove životne navike. Da vidite da li se uopšte razumete. Moj princip je da kroz dijalog malo razgovaramo o svemu, da bi ne samo vi kao projektanti, nego i investitor shvatio da li je moguća dalja saradnja. Ako se mi na početku ne složimo i ne postoji jedno uzajamno poverenje u neki dalji rad, od toga nema ništa“ objasnio je Miljković.
Arhitekta Ilja Mikitišin smatra da je najteži zadatak arhitekte da kreira prostor u kom će boraviti neko drugi i da je od izuzetne važnosti da li postoji razumevanje sa klijentom.
„Nastavljati neku saradnju, a da početnog suglasja nema, to je jako teško. Posao je bio vrlo zanimljiv samo iz jednog aspekta, a to je da je on bio izazov. To je bila kuća koja ni na šta ne liči, sa pozicijom koju ne znam ni kako da opišem, a sa željom investitora da je zadrži. Razgovori su zaista bili najteži “ istakao je Mikitišin autor nagrađenog objekta na Popovici kod Novog Sada.
Nebojša Antešević smatra da je u poslednjih 30-tak godina građena sredina u Srbiji možda i trajno devastirana i da bi pored arhitekata i investitori i širi korisnički auditorijum trebalo da imaju svest o kvalitetnoj arhitekturi. Ne postoji masovnost kvalitetne arhitekture, a ono što je nama potrebno to je ujednačen dobar prosek arhitekture.
Ilja Mikitišin je istakao da se svest o važnosti arhirekture i izgrađene sredine ne može podići drugačije nego kroz edukaciju šire populacije, navodeći da u našoj sredini i dalje opstaje već ustaljeni manir nebrige o prostoru, odnosno nemanja odnosa prema prostoru.
,,Bilo gde da se nalazimo u prostoru, bio on otvoren, zatvoren ili delimično ovakav ili onakav, taj prostor ima uticaj na naše živote i samim tim i na naše mentalno zdravlje. Ako decu učimo od malih nogu da žive u nekom fenomenalnom prostoru dizajniranom, čistom, svedenom, nordijskog stila vidite da su ta društva malo drugačija, jer i tolerancija i sve ostalo dolazi upravo iz tog doba“ rekao je Mikitišin.
E2 portal
