WindEurope je pozvao Evropsku komisiju da predloži da se najkasnije 2025. uvede zabrana odlaganja elisa vetroturbina na deponijama i obećao da će raditi na rešenjima za recikliranje. Tržište i tehnologija za ponovnu upotrebu fiberglasa još su nerazvijeni.
Više velikih kompanija iz sektora vetroturbina je u poslednje vreme objavilo ambiciozne planove da se elise recikliraju tako što će se od njih dobijati energija ili koristan materijal. Povrh toga, WindEurope je saopštio da bi Evropska komisija trebalo da se pobrine da najkasnije 2025. bude uvedena zabrana odlaganja tih komponenti na deponijama.
Za njih trenutno nema mnogo izvodljivih alternativa. Navedena industrijska grupacija je navela da će doprineti razvoju rešenja da se islužene elise stoprocentno iskoriste. Dodala je da bi zabrana dovela do bržeg razvoja održivih tehnologija za recikliranje kompozitnih materijala.
WindEurope je takođe obećao da njegove članice neće slati stare lopatice na deponije van Evrope.
Rastavljanje na komponente ogroman zadatak
Odlaganje na deponijama je već zabranjeno u Austriji, Finskoj, Nemačkoj i Holandiji. Generalni direktor organizacije WindEurope Giles Dickson predložio je Evropskoj komisiji da predloži usklađivanje pristupa u celoj Evropskoj Uniji.
Standardni životni vek vetroelektrane na kopnu je 20 do 25 godina, a 85% do 90% ukupne mase vetroturbine već može da se ponovo upotrebi. Najveći izazov su elise.
Postoje tehnologije za recikliranje kompozitnih materijala iz elisa, a sve više kompanija nudi te usluge, ali rešenja još nisu dovoljno razvijena, široko dostupna niti isplativa. Za pronalaženje komercijalnih tehnologija za elise neophodna je posvećenost kreatora politike, drugih korisnika kompozitnih materijala i industrije reciklaže, kažu u WindEurope-u.
– Elise vetroturbina su netoksične i bezbedne za odlaganje na deponijama, ali mi verujemo da je to traćenje vrednih resursa – kaže Juan Virgilio Márquez, generalni direktor španske asocijacije za proizvodnju struje iz vetra Asociación Empresarial Eólica (AEE).
Šta kad dotraju elise iz svih sadašnjih novih vetroparkova?
Na najrazvijenijim tržištima vetra u Evropi, prve turbine dolaze do kraja svog radnog veka. Broj rashodovanih lopatica je još uvek nizak, ali će se s godinama povećavati. WindEurope očekuje da će se do 2025. godišnji otpad popeti do oko 25.000 tona, a do 2030. na čak 52.000 tona.
Mehaničko mlevenje i piroliza su trenutno najzrelije tehnologije za recikliranje lopatica vetroturbina. One su napravljene od plastične matrice i kombinacije vlakana, obično staklenih ili ugljeničnih, koje je ojačavaju odnosno armiraju. Takvi kompoziti imaju značajnu ulogu u avijaciji, auto-industriji, brodogradnji, aeronautici, opremi za sport i razonodu, građevinarstvu i drugim sektorima.
Upotreba u proizvodnji cementa je još jedna oprobana i dostupna mera za preradu kompozitnog otpada za budućnost. Tom tehnologijom se izbegava slanje na deponije, a cementnoj industriji donosi uštede u resursima. Neke od komponenti se dodaju cementu, a druge se spaljuju radi dobijanja energije, mada taj postupak dovodi do oslobađanja zagađujućih materija.
Fiberglas iz lopatica vetroturbina takođe može da se seče u ploče. Ipak, i pored mnogih opcija, nedovoljna veličina tržišta za ove proizvode je prepreka ambicijama za potpuno recikliranje tih elemenata.
Vestas je još početkom prošle godine izašao s tvrdnjom da od turbina koje bude proizvodio od 2040. neće biti otpada i najavio proboj u istraživanjima koje sprovodi s naučnim institucijama. Norveški Aker, koji razvija projekte vetroelektrana na vodi, i Univerzitet Stratklajd iz Škotske objavili su u aprilu da rade na projektu reciklaže.
General Electric je uspostavio partnerstva s kompanijama Veolia North America (VNA) iz Sjedinjenih Država, Neowa iz Nemačke i LafargeHolcim, jednim od najvećih proizvođača cementa na svetu. Ørsted, najveća energetska kompanija u Danskoj, saopštila je ranije ovog meseca da će „ponovo upotrebljavati, reciklirati ili potpuno upotrebljavati“ sve svoje elise.
E2 portal (Balkan Green Energy News)
