GDE ADEKVATNO ODLOŽITI ELEKTRONSKI I ELEKTRIČNI OTPAD

24

Iako je odlaganje električnog i elektronskog otpada u Srbiji zakonski definisano, kao i lokalnim planovima, mnogima je nepoznanica gde i kako na adekvatan način da odlože svoje stare, dotrajale uređaje.

Nakon pisanja Danasa da 41 odsto građana električni i elktronski otpad odlaže u kontejner, što nikako nije propisno jer je u pitanju opasan otpad, veliki broj građana nam se požalio da ne zna za lokacije na kojima taj otpad može da ostavi. Neki su naveli i da sakupljači teže dolaze na poziv za male kućne aparate (fen, mikser, pegla..).

U Srbiji, kako smo saznali, sporadične su lokacije gde bi građani sami mogli da odlažu električni i elektronski otpad, i to su uglavnom ispostave operatera. Inače, adrese i brojevi reciklažnih centara nisu istaknuti na sajtovima Ministarstva za zaštitu životne sredine, Agenciji za zaštitu sredine, niti komunalnim preduzećima. S toga, ukoliko neko želi da baci svoj pokvareni frižider, veš mašinu, fen ili kompjuter primoran je da „gugla“ po internetu kako bi došao do broja otkupljivača, operatera, ili da ih da u „staro gvožđe“, što je naročit slučaj u seoskim sredinama.

„Svaka stambena zgrada bi možda u budućnosti trebalo da ima jednu vrstu elektronskog portala, gde bi se o tim bitnim informacijama građani informisali“, smatra izvršni direktor Demostata Aleksandar Stefanović, nakon istraživanja koje su sproveli za Danas.

Građani mogu da odnesu električni i elektronski otpad u reciklažni centar ili, što češće rade, da pozovu reciklažni centar da dođe na kućnu adresu da preuzme njihov dotrajali uređaj. U Beogradu, osim reciklažnih centara, građani imaju na raspolaganju mesto odnosno kontejnere za odlaganje EE otpada i sijalica u okviru Sportskog centra „Olimp“. Takođe, mogu u prodavnici u kojoj kupuju novu tehniku da se raspitaju da li mogu da predaju dotrajali uređaj za reciklažu jer ih neke prodavnice preuzimaju. Građani i firme nam se svakodnevno obraćaju putem mejla, društvenih mreža i telefona pitanjem koji reciklažni centar da pozovu da preuzme frižider, televizor ili neke druge vrste otpada, i mi im rado odgovaramo na sve upite i veoma nam je drago da je dosta ljudi zainteresovano za reciklažu – kaže za Danas Online generalna sekretarka Udruženja reciklera Srbije Suzana Obradović.

Prema njenim rečima tretmanom EE otpada se bavi desetak firmi. Svaki od tih reciklažnih centara sarađuje sa desetinama firmi koje se bave sakupljanjem i transportom EE otpada.
-Ova oblast reciklaže zapošljava nekoliko hiljada ljudi, koji rade u reciklažnim centrima, u firmama sakupljačima, ili su u pitanju individualni sakupljači – ističe Obradović.
Ona dodaje da je teško napraviti procenu koliko Srbija stvara EE otpada po glavi stanovnika i da time treba da se pozabave nadležne institucije, da naprave sveobuhvatnu procenu, s obzirom na to da treba uzeti u obzir da se ovaj otpad i skladišti, završava na deponijama i u prirodi.

Iz godine u godinu građani u našoj zemlji su sve odgovorniji prema životnoj sredini i spremniji da predaju kućne uređaje na reciklažu, kao i kompanije koje su tokom svog poslovanja generisale ove vrste otpada. U prilog tome govore i sve veće količine ove vrste otpada koje se recikliraju. U 2019. godini u reciklažnim centrima je prerađeno više od 35.000 tona EE otpada, a to je oko 5 kg po glavi stanovnika što je odličan rezultat. I ostvaren je rast od 10 odsto u odnosu na 2018. godinu kada je reciklirano 32.000 tona – navodi Obradović.

Najviše recikliramo frižidere
U Srbiji se najviše recikliraju veliki kućni aparati poput frižidera, zamrzivača, veš mašina, potom televizori, video i audio oprema, IT i telekomunikaciona oprema, električni i elektronski aparati itd. Kada je reč o izvozu, uglavnom se izvoze opasne materije iz ovih uređaja jer zahtevaju zbrinjavanje u posebnim postrojenjima koja ne postoje u Srbiji.

E2 portal   (Recikleri Srbije)