KAKAV JE KVALITET DRVA I PELETA KOJE KORISTIMO OVE ZIME

Potražnja za drvima i peletom nije bila velika, pošto temperature do januara nisu bile toliko niske. Mnogi trgovci kupuju i prodaju ogrev bez dokumentacije, a iz Ministarstva trgovine nisu odgovorili na koji način se kontroliše kvalitet drva i peleta koji se koristi u Srbiji.

Ima još drva na jednom stovarištu na Dorćolu. Spakovana i složena u mrežice. Nije bila velika potražnja jer ni zima do sada nije bila tako hladna. Ima i peleta. Svaki džak i svaka paleta drva moraju da imaju određenu dokumentaciju.

„Svaka paleta mora da sadrži od kog je drveta proizveden pelet, koliko odsto ima bukve, ako je 80 odsto bukva, 20 odsto četinar ili 100 odsto četinar, kod ovih uvoznih imate klasu gorivosti E1 ili E2, to zavisi od sastava drveta“, rekla je Tanja Aprcović, vlasnica stovarišta u Beogradu.

Standardi postoje, ali pitanje je koliko se poštuju. Trebalo bi da građani obrate pažnju na to da li pelet ima oznaku o kontroli kvaliteta. Ako je kaloričnost niska, to je ogrev lošijeg kvaliteta, ali važno je da trgovci to naznače.

Ogrev lošeg kvaliteta ispušta više zagađujućih čestica

Kaloričniji ogrev je skuplji. Međutim, dešava se da se ogrev lošijeg kvaliteta prodaje po višoj ceni i tu bi kontrola trebalo da bude stroža. Nekvalitetan ogrev pri sagoravanju u životnu sredinu ispušta više zagađujućih čestica.

„Vi možete da kupite šta god hoćete s tim da to što ste kupili zaista jeste to što piše u deklaraciji, a kako ćete ga plasirati na tržište to je vaše, ali ne postoji neki minimum da se kaže gorivo mora da bude tako i tako. Kada kupujete možete reći kupio sam najlošije gorivo, ali tako ga morate i deklaristati. Ne postoji neka kategorija 1, 2, i 3 pa da se odrede cene, to je samo na prodavcima i kupcima da prihvate“, rekao je Dušan Vasiljević, međunarodni stručnjak za strateško planiranje u oblasti energetske bezbednosti.

„Nekad smo mi imali standarde kojih smo se pridržavali, sad svako ima neke svoje standarde, sad koliko se toga pridržavamo, koliko je to usklađeno sa našim standardima, dosta ima robe iz uvoza“, navela je Tanja Aprcović.

Svaki uvoz kontrolišu tržišna inspekcija i carina, ali na pitanja kako se kontroliše kvalitet drva i peleta koji se uvezu i kakva dokumentacija je potrebna, odgovore od Ministarstva trgovine nismo dobili.

U laboratorijama se kontrolišu kaloričnost, količina pepela, vlažnost…

Inspekcije kontrolišu i prodavce na stovarištima. Veliki problem je to što mnogi trgovci kupuju ogrev bez dokumentacije, a tako ga i prodaju. Građanima je jedino važno da je kvalitetan.

To se proverava u ovlašćenim laboratorijama, kojih ima nekoliko u Srbiji. Ispituju se: kaloričnost, količina pepela, vlažnost i dimenzije i na osnovu toga se određuje nivo kvaliteta.

„Konstatuju kakvog je kvaliteta i kakvog je sastava upotrebnog, od stepena vlažnosti, sastojaka, ako je drvo tu je vlaga bitnija na primer, i određuje se neka kalorijska moć, da li je to tako ili nije potrošač može samo da pretpostavlja“, dodao je Vasiljević.

Važno je kupiti ogrev na vreme, drva od aprila do juna, kako bi se osušila. Suva drva pri sagovrevanju emituju manje štetnih čestica.

Prema podacima stručnjaka sa Šumarskog fakulteta, u Srbiji od sedamdesetak proizvođača peleta, samo nekoliko ima evropske sertifikate.

Skoro je pokrenuta inicijativa da se donese Pravilnik o kvalitetu drvnih goriva kako proizvođači i trgovci ne bi mogli da prodaju ogrev bez atesta, sertifikata i deklaracije.

Debljina novčanika određuje koliko ćemo kvalitetan ogrev kupiti, ali možda bismo mogli da izdvojimo i dodatnih 100 do 200 evra za nešto kvalitetniji, misleći, pre svega, na svoje zdravlje.

E2 portal (RTS)