Sve blaže zime, posledicu klimatskih promena, dovele su do povećenja procenta preživljavanja stenica u zimskom periodu tokom niza prethodnih godina. Iako nisu posebno opasne po zdravlje, dovoljno su iritantne da njihova pojava može da izazove pravu paniku. Upravo to se i desilo kada su ovi nezvani gosti preplavili pariske stanove i hotele, a situacija koja je grad zadesila uoči održavanja Pariske nedelje mode punila je medijske stupce, čini se, više nego popularan događaj.
Nije nova priča o invaziji ovih insekata, kao i uticaju vremenskih prilika na njihovu pojavu, ali da li je zaista to tačna tvrdnja i ima li stenica zaista više nego ranije ili je sve to preuveličano?
Situacija u Parizu zapravo predstavlja deo normalnog godišnjeg ciklusa krevetnih stenica, otkriva za portal Klima101 britanski ekspert Klajv Bous iz nezavisne organizacije Pest Management Consultancy, koja pruža tehničku podršku, obuke i smernice za organizacije koje se bave urbanim štetočinama.
Štaviše, velike su šanse da se slična „invazija“ upravo dešava i u drugim evropskim i američkim gradovima. Zbog čega su onda oči skoro čitavog sveta bile uperene u pariske krevetne stenice? Prema mišljenju Bousa, odgovor se krije u društvenim mrežama i političkim okolnostima koje su dovele do preuveličavanja situacije.
„U umerenim regionima, brojni izveštaji pokazuju jasan godišnji ciklus stenica, sa manje aktivnosti tokom zime i oštrim vrhuncem u kasno leto. Ovaj ciklus verovatno većinski diktiraju temperature. Čak i u modernim zgradama, sa izolacijom i grejanjem, postoje godišnje temperaturne oscilacije“, objašnjava sagovornik.
Da li to znači da nas na planeti koja se zagreva usled sagorevanja fosilnih goriva, očekuju ne samo više temperature, već i više ovih izrazito nepoželjnih stanovnika u našim krevetima?
„Učestalije toplo vreme i blaže zime, a posebno dugi toplotni talasi, verovatno zagrevaju unutrašnjost zgrada što rezultuje bržim razvojem i povećanjem brojnosti stenica“, objašnjava britanski ekspert.
Kao i većina insekata, krevetne stenice brže rastu kada je toplije i stoga su u prilici da u određenom vremenskom okviru reprodukuju više generacija. Samim tim, dolazi i do porasta njihove populacije, što je još evidentnije kada uzmemo u obzir da žive na zatvorenom gde nemaju prirodne predatore.
A ove godine zapravo proživljavamo uslove koji pogoduju krevetnim stenicama. Leto je bilo najtoplije u globalnoj istoriji merenja, praćeno najtoplijim septembrom.
Ovakav bilans proteklih meseci doveo nas je do visoke verovatnoće da i 2023. u celini preuzme neslavnu titulu najtoplije od prethodne 2016. koja je držala rekord.
Krevetne stenice mogu da prežive putovanje u avionu, kruzeru, autobusu ili vozu, mogu se naći i u pukotinama na zidovima, podovima… Rasprostranjene su širom planete i hrane se krvlju ljudi. Svoje žrtve prepoznaju po toploti njihovog tela ili prisustvu ugljen-dioksida u njihovom dahu. Obično su aktivne noću, ali ukoliko su gladne, napadaće i tokom dana, pogotovo u slučaju da osoba spava.
Na koži napadnutih pojavljuju se sitni ujedi koji svrbe, najčešće na ramenima i rukama. Stenice uobičajeno ne ostavljaju pojedinačne tragove, već su ugrizi grupisani. Ne prenose bolesti, ali njihova kontrola je jako skupa.
Uprkos tome što krevetne stenice većinski prolaze ispod radara i u žižu javnosti dospevaju periodično kao što se to dogodilo ovog meseca, one zapravo prave velike troškove. Godišnje se na njihovu kontrolu potroši na milijarde dolara, a baš su slike iz Pariza, koje uključuju dramatične izjave političara da niko nije bezbedan i pobacane dušeke po ulicama, pokazatelj koliko borba sa krevetnim stenicama može da bude stresna.
„Stenice će se razmnožavati samo na temperaturama iznad 14 °C. Iznad ove brojke, što je toplije, one se brže razvijaju: na 15 °C potrebno im je 235 dana da završe svoj životni ciklus, na 18 °C – 125 dana, a na 25 °C – 46 dana“, objasnio je Bous.
Postale otporne na insekticide
Samo pedesetak godina ranije, osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, stenice gotovo da uopšte nisu zadavale glavobolje čovečanstvu, pogotovo ne u aktuelnom obimu. Razlog leži u tome što su insekticidi, primenjivani tada, bili potpuno efikasni.
U međuvremenu, kako pokazuju istraživanja, stenice su izgradile otpornost na često korišćene insekticide. U svetlu toga, kontrolori štetočina prelaze na alternative poput pare i visokih temperatura.
Iako se šire brže pri višim temperaturama, u nekom momentu i za krevetne stenice postaje nepodnošljivo toplo. Kako su proračunali naučnici, fatalna temperatura za odrasle jedinke iznosi 48,3 °C, dok su jaja nešto izdržljivija i stradaju tek na – 54,8 °C.
Uprkos tome što ove tačne procene nisu poznate široj javnosti, zna se da toplota košta stenice glave i zato ljudi peru potencijalno inficiranu odeću na visokim temperaturama. Ipak, treba imati u vidu: ukoliko nam zaposednu stan, krevetne stenice mogu biti maltene svuda, tako da je veš-mašina samo delimično rešenje.
E2 portal (Euractiv)
