Evropska komisija objavila je listu gradova kandidata za nagradu Zelena prestonica Evrope (EGCA 2026) i Zeleni list Evrope (EGLA 2026). Za prestižnu titulu Zelene prestonice Evrope takmiči se devet gradova, a za nagradu Zeleni list Evrope čak dvanaest gradova.
Evropski gradovi sa preko 100.000 stanovnika koji su odlučili da prihvate izazov i pridruže se takmičenju za sledeću zelenu prestonicu Evrope su: Braga (Portugal), Brašov (Rumunija), Kordoba (Španija), Gimaraeš (Portugal), Hajlbron (Nemačka), Klagenfurt (Austrija), Linc (Austrija), Riga (Letonija) i Ribnik (Poljska). Učešćem na konkursu ovi gradovi žele da dokažu da su već prešli dug put na putu zelene tranzicije i da na osnovu posvećenosti rešavanju izazova urbane sredine stvaraju zdraviju sredinu za svoje građane.
Gradovi sa 20.000 do 100.000 stanovnika takmiče se za nagradu Zeleni list Evrope, a kandidati su: Agueda (Portugal), Esplugues de Llobregat (Španija), Estarreja (Portugal), Garges-Les-Gonesse (Francuska), Livri-Gargan (Francuska). ), Mafra (Portugal), Olbija (Italija), Pszczina (Poljska), Saint-Kuentin (Francuska), Sant Boi de Llobregat (Španija), Sant Joan Despi (Španija) i Vaasa (Finska).
Dobitnici ovih prestižnih nagrada biće proglašeni 24. oktobra ove godine na ceremoniji dodele nagrada u Valensiji – Zelenoj prestonici Evrope 2024. Svaki grad koji podnese kandidaturu za nagradu Zelena prestonica Evrope mora da ispuni stroge kriterijume i ocenjuje se na osnovu dostignuća u sledećim oblastima: kvalitet vazduha, voda, biodiverzitet, zelene površine i održivo korišćenje zemljišta, otpad i cirkularna ekonomija, buka i ublažavanje i prilagođavanje klimatskim promenama.
Panel od sedam nezavisnih stručnjaka će sada započeti tehničku procenu svake aplikacije i do juna 2024. pregledati i oceniti indikatore za sve navedene oblasti. Sastavljaće se pojedinačni izveštaji o tehničkoj evaluaciji, a uži izbor gradova finalista biće objavljen na leto 2024. U oktobru 2024. predstavnici gradova finalista biće pozvani pred međunarodni žiri kojim predsedava Evropska komisija i predstaviće svoje komunikacionu strategiju zajedno sa planom aktivnosti kojima će u slučaju pobede obeležiti godinu kao Zelena prestonica Evrope.
Titula Zelene prestonice Evrope pobedničkom gradu donosi, pored prestiža, i velike finansijske pogodnosti, uključujući veće mogućnosti i snažniju realizaciju ekoloških projekata, povećan turistički promet i investicije, čime se jača lokalna ekonomija i otvaraju nova radna mesta. Pored toga, dobitniku nagrade dodeljuje se novčana suma u vrednosti od 600.000 evra za sprovođenje mera za unapređenje ekološke održivosti grada. Pored toga, gradovi koji su ušli u uži izbor dobijaju pristup ekskluzivnoj mreži Zelenih prestonica Evrope, koja im pruža podršku i platformu za razmenu znanja i najboljih evropskih praksi u cilju poboljšanja njihovih ekoloških i klimatskih performansi.
Evropska nagrada Zeleni list dodeljuje se jednom ili dva grada, a svaki od njih dobija finansijsku nagradu od 200.000 evra namenjenu podršci naporima i podsticanju daljih zelenih aktivnosti u prethodno navedenih sedam oblasti. Svojim pozitivnim pristupom izazovima održivosti, nagrađeni gradovi inspirišu stanovnike i služe kao primer drugim gradovima na njihovom putu ka zelenijoj budućnosti. Gradovi igraju ključnu ulogu u implementaciji Evropskog zelenog plana za stvaranje održivog i otpornog društva i omogućavanje efikasnog korišćenja resursa. Sa više od 70% Evropljana koji žive u urbanim sredinama, gradovi su ključni za rešavanje trostruke krize klimatskih promena, zagađenja i gubitka biodiverziteta. Gradovi finalisti moraju dokazati da je moguće biti održiv i pružiti građanima veći kvalitet života, dok istovremeno stvaraju prostor za biodiverzitet i grade otpornost na klimatske promene.
E2 portal
