NIŠ I ĆUPRIJA ULAŽU U ENERGETSKU EFIKASNOST VRTIĆA I ŠKOLA

15

Ulaganja u energetski efikasne projekte izgradnje i sanacije objekata u Srbiji rastu iz godine u godinu, ocenjuju iz Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ.

Tome u prilog govori činjenica da se na nedavno završeni javni poziv Ministarstva rudarstva i energetike za dodelu bespovratnih sredstava iz budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti prijavilo, kako navode, skoro duplo više lokalnih samouprava nego prošle godine sa projektima energetski efikasne sanacije javnih zgrada.

Od prijavljenih 62 projekta, novac je opredeljen za 24, dok je 2018.godine od prijavljenih 39, novac dobilo 14 projekata. Među prijavljenim projektima najbrojniji su oni koji se odnose na škole i predškolske ustanove, precizira se u saopštenju GIZ-a.

– Ovi podaci dokazuju da svest o važnosti ulaganja u energetsku efikasnost u Srbiji raste, a mi smo zadovoljni što smo, kroz niz aktivnosti na projektu srpsko-nemačke razvojne saradnje “Energetska efikasnost u javnim zgradama”, omogućili edukaciju i alate neophodne da se lokalne samouprave odluče za energetski efikasne sanacije javnih zgrada i da što lakše i preciznije pripreme konkursnu dokumentaciju” – rekla je Svjetlana Đokić, viši projektni menadžer u GIZ-u.

Novac su, između ostalih, dobile Predškolska ustanova Pčelica” iz Niša i Škola za osnovno muzičko obrazovanje Dušan Skovran” iz Ćuprije.

– “Većina zgrada škola i vrtića u Nišu staro je i po više od tri decenije i rekonstrukcija im je neophodna. Na konkursu smo dobili 70% novca za ovaj projekat, a ostatak će investirati Grad Niš – kaže Bojan Gajć, eneregetski menadžer Grada Niša.

Niš je jedan od šest gradova koji su se potpisivanjem Memoranduma o saradnji sa GIZ-om opredelili da do kraja ove godine, uz upotrebu EE kalkulatora za proračun podataka o uštedama u procesu energetske obnove, izvrše analizu energetske efikasnosti javnih zgrada, škola i vrtića i na osnovu toga naprave listu prioritetnih sanacija.

– Mnoge lokalne samouprave odustaju od apliciranja za novac, jer ne znaju odakle da počnu. EE kalkulator im omogućava da donesu odluku o projektima čije se sufinansiranje uklapa u njihov budžet, a koji donose najviše benefita u smislu poboljšanja komfora i uštede energije” – komentariše Đokićeva.

Opština Ćuprija, koja tek namerava da u planiranju energetski efikasnih sanacija javnih zgrada primeni EE kalkulator, dobila je na javnom pozivu Ministarstva rudarstva i energetike skoro 21 milion dinara, od neophodnih oko 30 miliona, odnosno 70% ukupnih projektnih troškova. – U okviru ovog projekta kamenom vunom ćemo termički izolovati spoljne zidove zgrade i tavanicu na školskom objektu i koncertnoj sali, koja se inače koristi i za najznačajnije događaje u oblasti kulture u Ćupriji – kaže Željko Dželatović, energetski menadžer Ćuprije.

Dodaje da će zameniti drvene prozore PVC stolarijom sa troslojnim staklom i ugraditi termoregulacione ventile na radijatorima.

– Očekujemo da će to doprineti poboljšanju komfora korisnika zgrade, a što se ušteda tiče, bićemo zadovoljni ako ušteda energije bude 10%, iako projekcije kažu da može da ide i do 40% – ” navodi on.

U Srbiji se troši šest puta više energije nego u Nemačkoj, a 40% te potrošnje odlazi na grejanje, električnu energiju i snabdevanje toplom vodom stambenih i javnih zgrada, navodi se u saopštenju GIZ-a. Razlozi za veliku potrošnju su uglavnom neodgovarajuća toplotna izolacija, zastareli sistemi grejanja i hlađenja i pripreme tople vode, ali i gubici energije prouzrokovani neadekvatnim odžavanjem i upravljanjem.

– Energetski efikasne sanacije donose uštede i državi i građanima, utiču na poboljšanje komfora, doprinose smanjenju emisije CO2, zaštiti životne sredine, ali i podstiču nacionalni i lokalni privredni razvoj, posebno u oblasti građevinarstva – napominje Svjetlana Đokić.

Budžetski fond za energetsku efikasnost ove godine iznosio je 325 miliona dinara, dok je 2018. godine za ovu namenu izdvojeno 125 miliona dinara. Iz Ministarstva rudarstva i energetike najavljuju da bi do kraja godine trebalo da bude osnovan i Fond za energetsku efikasnost, koji bi raspolagao sa oko 20 mil EUR. Novac iz ovog Fonda bi bio dostupan i građanima za unapređenje energetske efikasnosti njihovih stanova i kuća, ali i privredi za komercijalne objekte.

E2 portal   (Tanjug.rs)