Udeo obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije u Evropskoj uniji povećao se na 23 odsto 2022. godine, što je rast od 1,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Najveći udeo, skoro tri puta veći od evropskog proseka, imala je Švedska, a najmanji Irska, saopštila je evropska agencija za statistiku Eurostat.
U Srbiji je taj udeo iznad evropskog proseka – 27 odsto, što je 1,8 odsto više nego 2021.
Prema evropskoj Direktivi o obnovljivoj energiji cilj je da se udeo obnovljivih izvora poveća na 42,5 odsto do 2030. godine. To znači da članice treba da povećaju taj udeo za gotovo 20 odsto i da moraju da ubrzaju svoje napore.
Prošle godine je 17 članica EU imalo udeo obnovljivih izvora ispod 23 odsto.
Švedska je na prvom mestu i daleko ispred svih sa 66 odsto energije koja je 2022. dobijena iz obnovljivih izvora, najvećim delom iz energije vode, vetra, čvrstih i tečnih biogoriva, kao i toplotnih pumpi.
Iza nje je Finska, gde su obnovljivi izvori, najviše hidroenergija, vetar i čvrsta biogoriva, imali udeo od 47,9 odsto.
Na trećem mestu je Letonija, sa udelom OIE od 43,3 odsto, uglavnom iz hidroenergije.
Danska (41,6 odsto) i Estonija (38,5 odsto) su od obnovljivih izvora najviše koristili vetar i čvrsta biogoriva.
Oko trećine energije iz obnovljivih izvora dobijala je Portugalija, uglavnom se oslanjajući na čvrsta biogoriva, vetar, hidroenergiju i toplotne pumpe, kao i Austrija, najviše zahvaljujući hidroenergiji i čvrstim biogorivima.
Najmanji udeo obnovljivih izvora imali su Irska (13,1 odsto), Malta (13,4), Belgija (13,8) i Luksemburg (14,4).
E2 portal (Beta)
