PRETVARANJE ELEKTRIČNE ENERGIJE U VODONIK NAJPERSPEKTIVNIJE

Jedan od najperspektivnijih načina korišćenja obnovljivih izvora energije je pretvaranje električne energije u vodonik, rekao je FoNetu profesor Mašinskog fakulteta Miloš Banjac.

On je za Fonet ukazao da se ceo svet, a naročito Evropa, suočavaju sa nedostatkom energenata zbog iscrpljenosti rezervi nafte, gasa i uglja i želje da se oslobode energetske zavisnosti Rusije i zemalja Bliskog istoka.

Banjac je objasnio da je jedan od načina da se Evropa izbori sa tim izazovom da što više koristi obnovljive izvore energije.

“Pošto ta energija može u Evropi da se pretvori samo u električnu, onda je ideja da se ona što više koristi u svim oblicima, u svim tehničkim granama i svim procesima”, rekao je Banjac.

Prema njegovom viđenju, problem sa električnom energijom, naročito onom iz obnovljivih izvora, jeste što se ona dobija u trenucima kada i nije potrebna, jer vetar i sunce proizvode energiju samo kada ih ima.

Sada imamo problem, jer se pojavljuju viškovi električne energije na tržištu koja negde mora da se potroši. Način da se skladišti u baterije se pokazao kao neefikasan i preskup, tako da mora da se pronađe neki drugi način, naglasio je Banjac.

On objašnjava da se električna energija pretvara u vodonik tako što se voda razdvoji na vodonik i kiseonik, čime se dobija super gorivo vodonik i čist kiseonik.

Naknadno kad povežete vodonik i kiseonik, u procesu njihovog korišćenja dobijete ponovo električnu ili toplotnu energiju, a kao nusproizvod i vodu. Dakle, iz vode prelazimo u vodu, nema emisija ugljen-dioksida, potpuno čisto gorivo, potpuno čista tehnologija, istakao je Banjac.

Kako je napomenuo, vodonik se koristio i ranije, ali to nije bio “zeleni” vodonik proizveden pomoću elektrolize iz vode, već iz fosilnih goriva, prirodnog gasa i uglja.

Prema njegovim rečima, u Srbiji se vodonik koristi za tehnološke potrebe – rafinerije nafte u Pančevu, prehrambenu industriju, kao međuproizvod u proizvodnji amonijačnog đubriva i u Azotari Pančevo.

Banjac je objasnio da je to “sivi” vodonik, u kojem se jedna vrsta goriva pretvara u drugi oblik.

Ideja je da se počne sa proizvodnjom zelenog vodonika u Srbiji i da se za početak on koristi u gradskom saobraćaju ili nekim drugim vidovima prevoza, rekao je Banjac.

On tvrdi da je Mašinski fakultet, u konzorcijumu sa skoro svim relevantnim poznavaocima i ekspertima za vodonik, izradio vodoničnu strategiju za potrebe Privredne komore, koja je dugo stajala bez namene, ali očekuje da ove godine bude razmotrena.

Kako je precizirao, zeleni vodonik treba da se proizvodi iz energije vetra i energije sunca, a ne iz samih vodnih resursa kao što su reke.

Banjac tvrdi da nije ideja da se on proizvodi korišćenjem hidroenergije, zbog toga što je već moguće regulacijom tih akumulacionih jezera kontrolisati proizvodnju električne energije i na određeni način akumulirati energiju u njima.

“Ono što u Srbiji treba da se uradi u najskorije vreme je da se uradi još jedna reverzibilna hidroelektrana, jer je to jedan od načina kako možete viškove električne energije da akumulirate u hidropotencijal, da napumpate vodu u jezera i potom koristite za proizvodnju električne energije”, rekao je Banjac.

Kako je predočio, jedini problem sa upotrebom vodonika taj što je tehnologija za njegovu proizvodnju, skladištenje, deponovanje i transport veoma skupa.

“Trenutno bez ozbiljnih subvencija države, a sve ozbiljne evropske države subvencionišu i njegovu proizvodnju i skladištenje, nećemo moći da ga koristimo i da se bavimo time”, ocenio je Banjac.

On se pozvao na podatak da 35 evropskih gradova ima delimično zamenjen gradski saobraćaj autobusima na vodonik.

“Oko 400 autobusa koji idu na vodonik već kruži Evropom. Plan je da u Evropi do 2025. godine bude 1.200 takvih autobusa”, rekao je Banjac i naglasio da bi i Srbija trebalo da se uključi u taj proces.

Naveo je primer dve linije gradskog prevoza u Beogradu sa električnim autobusima, rekavši da oni koriste električnu energiju koja se proizvodi iz uglja, tako da i nisu baš ekološki i “zeleni”.

“Ako pogledamo ukupnu emisiju ugljen-dioksida tih autobusa, videćemo da oni emituju više ugljen-dioksida nego da su radili na dizel”, zaključio je Banjac.

E2 portal (FoNet)