ŠPANIJA- BUDUĆI EVROPSKI LIDER U PROIZVODNJI ZELENOG VODONIKA

Sa obiljem sunca i vetra, Španija se pozicionira kao budući evropski lider u proizvodnji zelenog vodonika za čišćenje teške industrije. Međutim, neki stručnjaci iz energetskog sektora izražavaju oprez u vezi sa jačanjem industrije koja bi se u potpunosti oslanjala na masovno povećanje dostupnosti električne energije bez ugljenika piše AP.

Ministarka za zelenu tranziciju Teresa Ribera bila je domaćin velike konferencije ranije ovog meseca za globalne igrače u oblasti obnovljih izvora energije. Fokusirala se na mere „koje garantuju energetsku sigurnost“, dok se Evropska Unija ponovo fokusira na lance snabdevanja unutar bloka za svoje energetske potrebe.

Zeleni vodonik  nastaje kada obnovljivi izvori energije napajaju električnu struju koja teče kroz vodu, odvajajući molekule vodonika i kiosenika putem elektrolize. Ovaj proces ne proizvodi ugljen-dioksid koji zagreva planetu, ali se manje od 0,1 odsto vodonika na globalnom nivou proizvodi na ovaj način.

Odvojeni vodonik može da se koristi u proizvodnji čelika, amonijaka i hemijskih proizvoda, od kojih su svi potrebni industriji koju je teže odviknuti od fosilnih goriva.

Vodonik takođe može da se koristi kao transportno gorivo, koje bi jednog dana moglo da transformiše visoko zagađujući sektor transporta i avijacije.

– Obnovljiva energija, uključujući obnovljivi vodonik, je centralni stub „REPowerEU plana“, za oslobađanje od ruskog fosilnog goriva što je pre moguće – rekao je evropski komesar za energetiku Kadri Simson u mejlu.

Španija već ima 15,5 odsto gigavata kapaciteta elektrolizera namenjenih za zeleni vodonik, što je daleko više od cilja od četiri gigavata koji je postavljen u „Mapi puta vodonika“ za 2030.

Velika, vetrovita i retko naseljena teritorija Španije dobija više od 2.500 sunčanih sati u proseku godišnje, prema državnoj meteorološkoj agenciji, što obezbeđuje idealne uslove za energiju vetra i sunca, samim tim i proizvodnju zelenog vodonika.

– Ukoliko pogledate gde će se proizvoditi vodonik u Evropi u narednih milion godina, to su dve zemlje, Španija i Portugal – rekao je Thieri Leperk, osnivač i predsednik HyDeal Ambition, industrijske platforme koja okuplja 30 kompanija „Vodonik je nova nafta“.

Evropska komisija je predložila da blok proizvodi 10 miliona metričkih tona obnovljivog vodonika do 2030. godine i da uvozi još 10 miliona.

Potrošnja vodonika u Španiji trenutno iznosi oko 500.000 metričkih tona godišnje, uglavnom se proizvodi iz prirodnog gasa i koristi se u rafinerijama i hemijskoj proizvodnji.

Do 2030. godine, Evropska unija pokušava da smanji proizvodnju u bloku za 55 odsto u odnosu na nivoe iz 1990-ih.

Španija, Francuska, Nemačka i Portugal dogovorile su izgradnju cevovoda vodonika do 2030. godine, kako bi prevozili 2 miliona metričkih tona vodonika u Francusku godišnje, 10 odsto procenjenih potreba EU za vodonikom.

Vodonik predstavlja izazov za transport jer je veoma zapaljiv i može korodirati metale.

Mogla bi biti veoma visoka cena

Ribera zna da zeleni hidrogen zahteva unapred ulaganje koji će jedino biti isplativ na duže staze.

Smanjenju emisija „potrebna je početna faza koja se može pokriti obnovljivim izvorima energije“, rekla je ona u intervjuu za AP, dodajući da je za sektore kao što su grejanje i transport „osnovno da se elektrifikuju“.

Biće potrebna ogromna količina dodatne proizvodnje energije iz obnovljivih izvora da bi se izgradila zelena budućnost vodonika. IEA kaže da će svetu biti potrebno 50 gigavata obnovljivih kapaciteta namenjenih proizvodnji zelenog vodonika do 2027. godine, što je povećanje od 100 puta.

Neki stručnjaci iz industrije tvrde da je pritisak na zeleni vodonik pogrešan fokus na delikatnoj prekretnici za obnovljive izvore energije nakon posledica ukrajinskog rata za energetski sektor.

 Naročito u Evropi, došlo je do velikog pritiska na vodonik, što je po mom mišljenju neopravdano – rekla je Antonela Bataljini, izvršna direktorka Inicijative za obnovljive izvore energije.

Cilj EU od 20 miliona metričkih tona zelenog vodonika do 2030. zahteva električnu energiju „za koju nemamo obnovljive resurse za proizvodnju“, dodala je ona. Trenutna potražnja za vodonikom daleko nadmašuje planiranu ponudu EU, tvrdi Bataljini, što predstavlja „rizik da budemo oterani od direktne elektrifikacije u mehur vodonika“.

Stručnjaci poput Bataljini strahuju da bi kompanije mogle da tvrde da će, kada nije dostupno dovoljno energije iz obnovljivih izvora, morati da se oslanjaju na fosilna goriva.

– Mogla bi biti veoma visoka cena. U ekonomskom, ali i ekološkom smislu. Možda ćete na kraju imati veće emisije nego što ih imate danas – rekla je ona.

E2 portal (Telegraf Biznis)