SRBIJA JE UŠLA U EKOLOŠKI DUG

Srbija je potrošila sve prirodne resurse koji u jednoj godini mogu da se obnove i od 31. jula živi na račun budućih generacija. Svet je u ekološki dug ušao dva dana ranije, 29. jula, pokazuju podaci Mreže za globalni ekološki otisak.

Ekološki dug označava dan kada tražnja za resursima premaši ono što planeta može da regeneriše. Prošle godine, zahvaljujući pandemiji, svet je u ekološki dug ušao 22. avgusta, a Srbija 18. jula. Katar je i ove i prošle godine zemlja koja prva ulazi u ekološki dug, i to već u februaru. SAD su ovu tačku prešle u martu, a većina evropskih zemalja “izdrži” do maja.

Kako je za RTS istakao Miroslav Tadić ispred Programa UN za razvoj, mi već sada trošimo skoro dve planete kada govorimo o našem stilu života.

– To znači da su naši ekonomski modeli koji su zasnovani na principima – proizvedi, potroši, odbaci – apsolutno neodrživi, odnosno da smo kao društvo zreli da pređemo sa tih linearnih ekonomskih modela ka cirkularnim ekonomskim modelima – objasnio je Tadić i dodao da se globalno reciklira samo 13 odsto otpada, a slično je i u Srbiji: – Neke procene za Srbiju govore da mi godišnje gubimo skoro 50 miliona dolara upravo u tim izgubljenim reciklabilnim materijama.

U Mreži za globalni ekološki otisak podsećaju da ljudi trenutno koriste 74 odsto više nego što planeta može da regeneriše. Globalni ekološki otisak je povećan za 6,6 odsto u poređenju sa prethodnom pandemijskom godinom.

– Prošle godine, imali smo karantin koji je radikalno promenio ponašanja, ali ne i sistem. Sada smo tamo gde smo i bili kad je reč o tražnji za resursima – kaže osnivač Mreže za globalni ekološki otisak Mathis Wackernagel.

Ova organizacija predviđa da će emisije ugljenika 2021. godine biti za 4,8 odsto više nego prethodne, ali i dalje niže nego 2019. godine kada je svet ušao u ekološki dug 26. jula. Prema računici ove organizacije, svet je u dug ušao još 70-ih. Tada je Dan D bio u decembru, a poslednjih godina stiže već u julu.

Ipak, moguće je popraviti stvari. Dekarbonizacija električne energije i pravljenje energetski efikasnijih zgrada pomerilo bi ulazak u ekološki dug za 21 dan. A ako bi svet smanjio potrošnju mesa za 50 odsto, u dug bismo ulazili 17 dana kasnije.

– Ako pomerimo ulazak u ekološki dug svake godine za 6 dana, trošićemo manje od planete pre 2050. godine. Ali s obzirom na visok klimatski dug, možda ćemo morati da se ubrzamo – poručuje Wackernagel.

E2 portal   (Cirkularna ekonomija)