Klimatske promene dovele su do velikih suša koje su u nekim delovima sveta trajno „uništile“ plodno zemljište, čime je danas direktno pogođeno 250 miliona ljudi. Prema istraživanjima Ujedinjenih nacija, ovaj problem utiče na trećinu kopnene površine Zemlje, delove Afrike, Južne Amerike, južne Evrope, Kine i trećinu zemljišta u Sjedinjenim Američkim Državama.
Marokanski startap pod imenom „Sand to Green“ tvrdi da može transformisati deo pustinje u održivu i profitabilnu plantažu za pet godina, prema rečima Visal Ben Mus, suosnivača i glavnog poljoprivrednog stručnjaka.
„Dezertifikacija je budućnost mnogih zemalja danas. Naše rešenje koristi agrošumarstvo kako bismo stvorili novu vrstu poljoprivrede koja je održiva i koja može biti otporna na klimatske promene“, objašnjava ona.
Sistem se može implementirati bilo gde u blizini izvora slane vode, pomoću solarnih tehnologija. Zatim se u istom prostoru sade različita voćna stabla i biljke koje proizvode plodove, praksa poznata kao međukultura, i zalivaju se korenje direktno desalinizovanom vodom.
Zemljište se regeneriše pomoću onoga što idejni tvorci nazivaju „zelena đubriva“, mešavine koja uključuje kompost, biougalj i mikroorganizme koji pomažu zemlji da „oživi“. Biougalj je vrsta uglja koji može pomoći suvim zemljištima da zadrže vodu.
Ovo omogućava da neke biljke budu spremne za berbu već nakon dve godine. U ispitivanju na jugu Maroka koje traje od 2017. godine, ovaj projekat je isprobao različite biljke u potrazi za najboljim performansama.
„Moje tri omiljene vrste drveća su rogač, smokva i nar. One su endemske vrste za regione gde želimo da implementiramo ovaj projekat, imaju visoku dodatu vrednost kada je u pitanju proizvodnja, ali su takođe vrlo otporne“, kaže Musa, dodajući da su među začinskim biljem uspešno testirani ruzmarin, geranijum, vetiver i citronela, koje opisuje kao „vrlo nisku održavanje i vrlo visoku maržu“.
Istraživanje UN za borbu protiv dezertifikacije iz 2018. godine otkrilo je da će globalna ekonomija do 2050. godine izgubiti 23 biliona dolara zbog degradacije zemljišta, dok bi hitno delovanje koštalo samo deo toga – 4,6 biliona dolara. Degradacija zemljišta ili suša utiču na 169 zemalja, a najviše su pogođene Azija i Afrika.
„Sand to Green“ trenutno radi na širenju na objekat od 20 hektara, takođe na jugu Maroka. Tvrdi da bi takav prostor koštao oko 450.000 evra (475.000 dolara) za postavljanje i već za oko pet godina bi „počeo da vraća dobitak“.
„S ovim sistemom stvaramo biodiverzitet, što znači bolje zemljište, zdravije useve i veći prinos. Naša plantaža može generisati 1,5 puta više prinosa i tako više prihoda od plantaže monokulture na istom području,“ kaže Mus.
Kada se komercijalizuje, svaki komad zemlje će biti podeljen u plantaže koje će biti ponuđene kao „zelena investicija“, kaže ona, pri čemu će „Sand to Green“ obavljati svaki korak od početka do ostvarenja.
Ranije ove godine, kompanija je prikupila 1 milion dolara u startap finansiranju, a postoje planovi za dodatni projekat od 500 hektara, takođe u Maroku.
„Sand to Green“ tvrdi da se njegove tehnike mogu koristiti u zemljama poput Mauritanije, Senegala, Namibije, Egipta, na Arapskom poluostrvu, nekim delovima Sjedinjenih Američkih Država i na meksičkoj obali – bilo gde na svetu gde imaju pristup slanoj vodi.
E2 portal (Euractiv)
