SUBVENCIJA ENERGETSKE EFIKASNOSTI DOMOVA

194

Država će u cilju unapređenja energetske efikasnosti domova subvencionisati, između ostalog, i ugradnju solarnih kolektora za centralnu pripremu potrošne tople vode.

Njihovim korišćenjem ova vrsta troškova može da se smanji i do 90 odsto. Kolektor potreban za jedno veće domaćinstvo košta od 1.500 do 2.000 evra. To znači da bi građani trebalo da izdvoje od 750 do 1.000 evra, jer je predviđeno da polovinu troškova za radove na energetskoj sanaciji plaća država, pišu Novosti.

Solarni kolektori mogu da se koriste i za grejanje, ali država subvencioniše njihovu ugradnju za pripremu potrošne tople vode. To se odnosi na zagrevanje hladne vode koja dolazi iz slavina i koristi se za tuširanje, pranje sudova, veša… Dragan Košutić, stručnjak u jednoj poznatoj firmi koja se bavi prodajom i ugradnjom solarnih kolektora, ističe da se investicija u sistem za grejanje sanitarne vode isplati u roku od četiri godine.

– Ova vrsta kolektora proizvodi toplotnu energiju, a postoji i druga vrsta koja stvara struju – objašnjava Košutić. – Ulaganja u sistem samo za grejanje sanitarne vode, za jedno veće domaćinstvo, kreću se od 1.500 do 2.000 evra. Na primer, za četvoročlanu porodicu dovoljan je bojler od 200 litara i površina od četiri kvadratna metra za postavljanje solarnih kolektora. Njegova cena je 1.760 evra.

Ta zapremina bojlera bila bi optimalna imajući u vidu pretpostavljenu potrošnju jednog takvog domaćinstva. Kolektori se, kako kaže, montiraju spolja, i to može biti na zidu, krovu ili u dvorištu. Najbolje je da to bude prostor koji je pozicioniran od jugoistoka do jugozapada.

– Bojler se montira unutar stana ili kuće i dovoljan je za sve potrebe. Istovremeno služi i kao akumulator toplote, jer je veći od klasičnog. Njegov kazan je zapremine od 200, 300, 500, 1.000 i više litara.

Ukoliko neko živi u zgradi, može na terasi da montira solarni kolektor, a u stanu bojler. Stambena zajednica koja odluči da na ovaj način obezbeđuje potrošnu toplu vodu, kolektor postavlja na krovu. Za ostvarivanje najvećih ušteda važna je vrsta sistema koji se ugrađuje.

Košutić ističe da isključivo korišćenje solarnih vakuumskih kolektora obezbeđuje oko 80 do 90 odsto besplatne tople vode. U Srbiji temperatura vode u sistemima tokom zime, kako navodi, ne ide ispod 30 stepeni.

– To znači da je potrebno dogrevanje samo za 10 do 15 stepeni da bi se dobila optimalna temperatura od 40 ili 45 stepeni. Leti može da bude i viša. Pločasti kolektori ne ostvaruju ovakve uštede. Vakuumski imaju takav naziv zato što su izolovani kao termos boca i izuzetno su efikasni u zimskim uslovima. Oni su u obliku ljubičastih cevi koje su poređane jedna pored druge.

Košutić savetuje i da građani biraju prohromske bojlere zbog svoje dugovečnosti. Praktično su neuništivi, kako kaže, bez obzira na kvalitet vode. Prijavljivanje građana za subvencije trebalo bi da počne sredinom juna, kada opštine i gradovi raspišu javni poziv, a najavljeno je da će prvi ugovori biti potpisani u julu.

Slabo informisani
Interesovanje za solarne kolektore je znatno povećano od kada je država najavila da će subvencionisati njihovu ugradnju – kaže Dragan Košutić. – Veliki je problem što su građani slabo informisani o efektima i uštedama koje mogu da ostvare, pa su nepoverljivi. Trebalo bi imati na umu da će solarna energija uvek biti besplatna, dok drugim energentima cena raste.

E2 portal   (Novosti)