Meterolog Darko Savić je juče za portal Klima101 održao kratko predavanje na temu Sezona ekstremnih oluja, požara i poplava: Svet pod uticajem klimatskih promena.
Sada kada mu dolazi i kalendarski kraj, možemo da kažemo da je leto 2023. po mnogo čemu bilo posebno: nezapamćene oluje u Srbiji i regionu, požari i poplave od Grčke i Slovenije do Havaja i Kine, toplotni talasi i oboreni rekordi širom sveta. Ali ovo nije samo nasumičan niz ekstremnih događaja. Perspektiva klimatološke nauke nam kaže da postoji jedan zajednički sadržalac – klimatske promene, izazvane antropogenim emisijama gasova staklene bašte.
Sasvim je prirodna stvar pitati se: kako tačno klimatske promene doprinose pojavi svih ovih različitih fenomena?
Odgovor nije jednostavan. Ne možemo samo reći da su krivac klimatske promene i tu staviti tačku – jer je uticaj klimatskih promena različit, ponekad direktan a ponekad posredan, u zavisnosti od ekstremnog događaja o kojem govorimo, ali i od sezone, lokalnih prilika…
Međutim, to ne znači da treba sumnjati u postojanje klimatskih promena – već upravo obratno. Nauka o klimi se bavi praćenjem, modelovanjem i predviđanjem različitih posledica klimatskih promena, i otkriva da su događaji koji su obeležili ovo leto zapravo vrlo indikativni i upečatljivi primeri kako klimatske promene oblikuju savremeni svet.
- Leto 2023. bilo je najtoplije od kad postoje merenja, a srednja globalna letnja temperatura dostigla je vrednost od 16,77°C, što je za 0,66°C više proseka za prethodne tri decenije (grafik 1, u prilogu)
- Jul 2023. bio je najtopliji mesec ikada izmeren, a (novi) drugi najtopliji mesec u istoriji merenja je – ovogodišnji avgust
- El Ninjo nije jedini razlog za globalni porast temperature ovog leta, već je on samo doprineo uslovima koji su nastali u svetlu klimatskih promena
- Katastrofalne oluje na Mediteranu uzrokovala je, između ostalog, i izrazito visoka temperatura Sredozemnog mora, koja je stvorila oluje slične tropskim ciklonima, tj. uraganima
- U Beogradu je u junu 2023. ukupna količina padavina bila nešto ispod proseka, ali je gotovo 40% prosečne mesečne kiše palo u jednom danu – 15. juna (grafik 2, u prilogu), što upravo predviđaju klimatski modeli za region: umesto ravnomernije klime, sve je više sušnih perioda, koje prekidaju periodi ekstremnih padavina.
- Superćelijske oluje je teško predvideti, ali jedan njihov važan element u neposrednoj je vezi sa klimatskim promenama: one kao „gorivo” koriste vodenu paru, a vodene pare je u proseku oko 7% više za svaki 1°C temperature vazduha
- Klimatske promene imaju značajan i neposredan uticaj na brojnost i intenzitet šumskih požara, pre svega zato što dovode do češćih i intenzivnijih sušnih perioda
E2 portal
