Pred učesnicima svetskog klimatskog samita COP26 u Škotskoj ponovo će se naći staro pitanje – da li svet može da se ujedini i zajedno suoči sa globalnim zagrevanjem, kao zajedničkim neprijateljem, pre nego što bude kasno.
Već i zbog samih tema, za razgovore koji počinju 31. oktobra u Glazgovu već se dugo zna da će biti teški, ali se dvonedeljni samit našao pod dodatnim pritiskom zbog pandemije korona virusa, ekonomske krize koju je ona izazvala i najnovijih globalnih problema sa energentima.
Pet je glavnih tema kojima će se baviti učesnici samita u Glazgovu, podseća agencija AP.
Prva je obećanje bogatih zemalja da će godišnje za siromašne zemlje izdvajati 100 milijardi dolara kako bi one mogle da se nose sa klimatskim promenama. To obećanje bogati 2020. godine nisu ispunili, a procene pokazuju da su i 2019. godine siromašne zemlje dobile nešto manje od 80 milijardi dolara.
Neispunjavanje obećanja koje su bogati prvi put dali još 2009. godine izavalo je duboko nezadovoljstvo i nepoverenje siromašnih zemalja, a pojedine su zapretile i da će će blokirati sve ugovore dok to obećanje ne bude ispunjeno.
Ne postoji dogovorena formula koliko koja razvijena zemlja treba da doprinese sumi od 100 milijardi ni kako. Ipak, Institut za svetske resurse (WRI) iz Vašingtona izračunao je da je samo nekoliko bogatih zemalja, među kojima su i Francuska, Japan, Norveška, Nemačka i Švedska, dalo iznose koji se mogu nazvati fer, dok SAD, Australija i Kanada nisu ispunile svoj deo.
Jedno od predloženih rešenja koji će se naći na dnevnom redu u Glazgovu je da se od 2021. do 2025. godine plaća dogovoren iznos od 100 milijardi, a da iznos koji nije namiren prethodnih godina bude nadoknađen kasnije.
Očekuje se i da će nerazvijene zemlje na samitu vršiti pritisak da polovina tog obećanog novca bude iskorišćena za projekte prilagođavanja klimatskim promenama. U ovom trenutku, veći deo iznosa odlazi na smanjivanje emisije štetnih gasova.
Siromašnije zemlje insistiraju i da je vreme za razgovor o tome ko će platiti štetu koje one imaju od porasta nivoa mora, širenja pustinja i ekstremnih vremenskih pojava.
Druga važna tema na samitu odnosi se na pitanje koje nije rešeno na klimatskom samitu u Parizu 2015. godine, a to je pitanje pravila globalne trgovine emisijom ugljenika, što se smatra jednim od ključnih instrumenata da se i tržišni subjekti upregnu u borbu protiv klimatskih promena.
Na pregovorima u Madridu pre dve godine nije postignut uspeh u finalizaciji tih pravila zacrtanih u Pariskom klimatskom sporazumu, pa će pregovarači pokušati da to učine u Glazgovu.
Sa jedne strane stola naći će se zemlje koje traže stroža pravila kako bi se sprečilo bezvredni vaučeri za emisiju ugljen-dioksida preplave tržište, a sa druge strane manje razvijjene zemlje koja insistiraju da se priznaju i ranije masovno kupovane dozvole za emisiju.
Uspostavljanje jedinstvenog globalnog tržišta trgovine emisijama štetnih gasova je i prilika da se kroz takse na transakcije dođe do novca koji može biti upotrebljen za borbu protiv klimatskih promena, ali i dalje nema dogovora ko bi i kako upravljao tim tržištem i taksama.
Važno pitanje na samitu biće i transparentnost u borbi protiv klimatskih promena, pošto je princip dobrovoljnosti klimatskih sporazuma iz Pariza doveo do toga da zemlje pažljivo gledaju šta rade i kakav progres beleže druge države, pre nego što se odlučuju da sebi postave ambicioznije klimatske ciljeve.
U vezi sa tim pitanjem su i vremenski okviri za postavljanje novih ciljeva u smanjenu zagađenja. Postojeći sporazumi od razvijenih zemalja traže da svakih pet godina podižu lestvicu klimatskih ciljeva, a neke zemlje zahtevaju da to bude svake godine, barem dok se svet ne nađe na dobrom putu da ispuni klimatske ciljeve iz Pariza.
Na samitu u Glazgovu biće reči i o metanu, gasu koji je glavni sastojak prirodnog gasa i nusproizvod određenih poljoprivrednih aktivnosti, a koji nije bio tema ranijih pregovora. Metan je takođe gas sa efektom staklene bašte i deluje dvadesetak puta jače od ugljen-dioksida, ali u atmosferi opstaje približno jednu deceniju.
Malo, ali primetno poboljšanje u borbi protiv štetnih emiesija postiglo bi se već i sprečavanjem curenja metana iz gasovoda i sa polja za eksploataciju zemnog gasa.
Konačno, na stolu u Glazgovu će se naći i predlog da se štetne emisije do 2030. godine smanje za 45% u odnosu na nivo iz 2010. godine. Nije u pitanju tema oko koje će se pregovarati, već predlog čije se usvajanje očekuje kako bi se samit u organizacijji UN mogao nazvati uspešnim.
Stručnjaci smatraju da je smanjivanje za polovinu emisija u narednoj deceniji ključan preduslov da se do 2050. godine postigne nulta emisija štetnih gasova, što je, kako tvrdi nauka, jedini način da se do kraja veka globalno zagrevanje ograniči na 1,5 stepeni, u sladu sa sporazumom iz Pariza.
E2 portal (Euractiv)
