Tropske vrućine u Evropi povećale su i potrošnju i cene struje. Megavat sat je 115 EUR – 10% skuplji nego pre vrelog talasa. U odnosu na prošlu sedmicu, i potrošnja u Srbiji povećana je za gotovo 15%. Iako Brisel tvrdi da može bez ruskog gasa, mnogo je otvorenih pitanja oko snabdevanja koja ponovo mogu da rasplamsaju energetsku krizu.
U Evropu preko Ukrajine još stiže ruski gas, a Kijev najavljuje da neće produžiti ugovor sa Gazpromom, koji ističe dogodine. Prekidu isporuka protive se Mađarska i Slovačka, a Nemačka i Austrija upozoravaju da bi zbog potpune obustave imale problema u snabdevanju. Pre Balkanskog toka, gasovod preko Ukrajine bio je glavni dotok ruskog gasa i za Srbiju, a sada je alternativni pravac snabdevanja.
Urednica portala Energija Balkana Jelica Putniković za RTS objasnila je da je to sistem koji je povezan na mađarski gasovod.
– Kroz njega takođe može da se doprema neki drugi gas, da li do Mađarske ili Austrije. Austrija ima veliko skladište u Baungartenu. Srbija ima mogućnost da, ako slučajno dođe do nekih problema sa snabdevanjem preko Turskog toka, da se obezbedi u tim situacijama – dodaje Putnikovićeva.
EU bez saglasnosti o reformi tržišta električne energije
I napajanje baltičkih država strujom, Estonije, Letonije i Litvanije, i dalje zavisi od Rusije. Razdvajanje od ruske elektromreže odloženo je za dve godine, jer Estonija ne može da obezbedi infrastrukturu.
U Briselu nema saglasnosti ni o najavljenoj reformi zajedničkog tržišta električne energije koje zahteva usklađenost sa „zelenim dogovorom“ Unije, interkonekcije koje će povezati zemlje članice, upravljanje potražnjom, skladištenjem i reagovanje u slučaju poremećaja.
Komesarka za energetiku Evropske unije Kadri Simson ističe da je izazov već tu, tako da nema vremena da se čeka još godinu i po dana na nove inicijative.
– U septembru planiramo da okupimo sve zainteresovane strane iz lanca snabdevanja, sektora distribucije i prenosa – dodaje Simsonova.
Što se tiče interkonekcija, ministarka za ekološku tranziciju Španije Tereza Ribera ocenila je da je to pitanje koje se ne može smatrati bilateralnim, već se mora gledati kao evropsko pitanje.
– Nijedna država članica ne bi smela da postavi granicu na potrebu da sistem bude bezbedan za celu Evropu – napominje Ribera.
Pristižu nove obaveze, energetska kriza nije prošla
Istovremeno pristižu i nove obaveze. Unija do kraja decenije mora da smanji godišnju potrošnju energije za najmanje 11,7%.
To znači da svaka članica treba da uštedi 1,5% energije godišnje, što nije lako.
E2 portal (RTS)
