ZELENOM GRADNJOM DO ZDRAVIJE SREDINE

16

Evropski zeleni dogovor ima za cilj da Evropa bude prvi klimatski neutralan kontinent do 2050. godine. Da bi se to postiglo, neophodne su promene i u građevinskom sektoru. Prema analizi Evropske agencije za zaštitu životne sredine, zagađenje bi moglo znatno da se smanji primenom principa zelene gradnje, reciklažom građevinskog otpada i smanjenjem korišćenja betona, cementa i čelika.

Proizvodnja građevinskog materijala i potrošnja energije za grejanje i hlađenje zgrada uzroci su emisije više od 60 odsto štetnih gasova u atmosferu.

– Svakako i kod nas jedna od stvari o kojoj se priča jeste ta energetska efikasnost. Država već ima fond koji se odnosi na javne objekte i treba da se formira fond koji će se odnositi na privatne objekte. Energetska efikasnost, mi smo u tome vrlo slabi, slabi u smislu toga da imamo preko 300.000 kuća koje su neizolovane i trošimo četiri do pet puta više nego što Evropa troši za zagrevanje takvih kuća – objašnjava Dragana Korica iz Saveta zelene gradnje Srbije.

Proizvodnja cementa i betona mogla bi da se smanji, ako bi se reciklirao građevinski otpad. U Srbiji godišnje oko 70 miliona tona građevinskog otpada završi na deponijama.

– Nemamo zakonske norme pod kojima bi mogli da radimo to, da rušimo, da odvajamo materijale i da recikliramo, da ih vratimo nazad u proizvodnju i to u kojim procentima trebalo bi definisati. 95 odsto građevinskog materijala iz jednog objekta može da bude upotrebljeno u proizvodnji drugih građevinskih objekata – navodi Viktor Kobjerski ispred Srpske asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu.

Potrošnja energije i emisija ugljen-dioksida mogu da se smanje i zelenom gradnjom i zelenim površinama.

– Inače je 28 kvadrata zelenila potrebno po čoveku, prema nekim parametrima svetskih asocijacija. Bitno je da povežemo to zelenilo u jedan zajednički sistem. I to je nešto što se danas radi svugde u svetu, od Hong Konga gde je najteže, do Singapura koji ima najbolju situaciju vezano za odnos zelenila sa ljudima i naravno nordijske zemlje i Kanada i Australija – naglašava prof. Eva Vaništa Lazarević sa Departmana za urbanizam Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

Beograd ima 14 kvadratnih metara zelenila po stanovniku, Vračar na primer svega dva metra.
Kada bi svi evropski gradovi pokušali da dostignu Beč koji ima 120 metara kvadratnih zelenila po stanovniku, a države Dansku koja već reciklira više od 90 odsto građevinskog materijala, Evropa bi svakako imala veće šanse da u naredne tri decenije dostigne cilj – da bude prvi klimatski neutralan kontinent.

E2 portal   (RTS)