Prema najnovijem izveštaju, svet se suočava sa „krizom vode bez presedana“ izazvanom rastućom potražnjom i s druge strane, ubrzanom klimatskom krizom.
Prema Atlasu rizika od vode akvadukta Svetskog instituta za resurse, četvrtina svetske populacije trenutno se suočava sa „ekstremno visokim problemom vode“ svake godine, a očekuje se da će još milijardu ljudi biti pogođeno do 2050. godine.
Ekstremno visok stres vode znači da zemlje koriste skoro svu vodu koju imaju, najmanje 80% svojih obnovljivih izvora, navodi se u izveštaju koji se objavljuje svake četiri godine.
Izveštaj je otkrio da 25 zemalja, koje predstavljaju 25% globalne populacije, doživljavaju izuzetno visok stres vode svake godine, a Bahrein, Kipar, Kuvajt, Liban i Oman su pet najugroženijih. Čak i kratkotrajna suša mogla bi da dovede ova mesta u opasnost da ostanu bez vode. Situaciji znatno pogoršavaju klimatske promene.
„Voda je verovatno naš najvažniji resurs na planeti, a mi ipak ne upravljamo njom na način koji to odražava“, rekla je Samanta Kuzma, voditeljka podataka Akvaduct iz VRI-jevog programa za vodu i autorka izveštaja.
„Radim u vodi skoro 10 godina, i nažalost, priča je ista skoro čitavih 10 godina“, rekao je Kuzma za CNN.
Globalno, potražnja za vodom se više nego udvostručila od 1960. godine, a izveštaj predviđa da će porasti za dodatnih 20 do 25% do 2050. godine.
Povećana potražnja za vodom proizilazi iz niza faktora, uključujući rastuću populaciju i potrebe industrija kao što je poljoprivreda, zajedno sa neodrživom politikom korišćenja vode i nedostatkom ulaganja u infrastrukturu.
Prema proceni izveštaja, na Bliskom istoku i u severnoj Africi, regionima sa najvećim pritiskom na vodu, celokupna populacija će živeti sa ekstremno visokim vodenim stresom do sredine veka, što će uticati na snabdevanje pijaćom vodom, naneti štetu industriji i potencijalno podstaći političke sukobe.
Smatra se da će se najveća promena u potražnji za vodom dogoditi u podsaharskoj Africi, u kojoj se predviđa povećanje potražnje za vodom od 163 odsto do 2050. godine.
„Jedan pogled na podsaharsku Afriku, vidimo da potražnja za vodom naglo raste“, rekao je Kuzma i dodao da su to uglavnom potrebe najviše ta domaćinstva i navodnjavanje useva.
U Severnoj Americi i Evropi, potražnja za vodom je na platou, uz pomoć ulaganja u mere efikasnosti korišćenja vode. Ali to ne znači da delovi ovih regiona nisu pogođeni.
Prema izveštaju, šest država u SAD doživljava izuzetno visok stres vode. Šest od sedam država u slivu reke Kolorado, uključujući Arizonu i Novi Meksiko, nalaze se u prvih 10 država sa najviše vode u SAD.
Vodni resursi se prostiru i van granica zemlje, rekao je Kuzma.
„Svi smo pogođeni ako stres vode u suštini zatvara slavinu i sprečava različite zemlje da proizvode određene proizvode“, kazao je on.
Uz sve to, klimatske promene pogoršavaju krizu.
„Voda je način na koji klimatske promene najdirektnije utiču na ljude širom sveta“, rekao je Čarls Island, globalni direktor za vodu u VRI programu za hranu, šume, vodu i okean.
Klimatske promene podstiču sve ozbiljnije i dugotrajnije suše i toplotne talase, koje snabdevanje vodom čine znatno manje pouzdanim. Nedostatak vode takođe otežava ljudima da prežive ove ekstreme.
Čak i ako svet uspe da ograniči zagrevanje na 1,3 do 2,4 stepena Celzijusa iznad predindustrijskih nivoa, što je „optimistički“ scenario prema Međuvladinom panelu UN za klimatske promene, očekuje se da će dodatnih milijardu ljudi živeti u uslovima ekstremno visokog vodenog stresa do 2050. godine.
Nedostatak vode košta živote, ugrožava sigurnost hrane i uzrokuje nestanke energije.
Izveštaj predlaže različite mere za sprečavanje prelivanja vodenog stresa u vodnu krizu. To uključuje mere zasnovane na prirodi, kao što su očuvanje i obnavljanje močvara i šuma, usvajanje efikasnije tehnike navodnjavanja u poljoprivredi, kao što je navodnjavanje kap po kap,fokusiranje kreatora politika na izvore energije koji se ne oslanjaju toliko na vodu, kao što su sunce i vetar.
Mesta poput Las Vegasa i Singapura pokazala su da je moguće upravljati veoma oskudnim vodnim resursima kroz politike kao što su tretman otpadnih voda i ponovna upotreba i uklanjanje biljaka žednih vode, napisali su autori izveštaja.
Globalno, međutim, akcija zaostaje, navodi se u izveštaju.
Diter Gerten, vođa istraživačke grupe u Potsdamskom institutu za istraživanje uticaja klime, koji nije bio uključen u izveštaj, rekao je za CNN da rezultati otkrivaju razmere izazova sa kojima se svet suočava i potrebu da se hitno sprovedu mere za njegovo rešavanje.
„Ovaj izveštaj nas još jednom podseća da nas sam zbir simptoma akutnog i hroničnog stresa vode, koji sada pogađaju velike delove Zemlje i živote milijardi ljudi, vodi na ivicu globalne krize vode.
E2 portal (Euractiv)
