EFIKASNIJE KORIŠĆENJE BIOMASE BI SMANJILO EKOLOŠKE PROBLEME

U zimskim uslovima peći i kotlovi u domaćinstvima su značajan izvor zagađenja, kao i toplane koje koriste i dalje ulje ili ugalj, pa bi veliki korak bio uvođenje standarda za kućna ložišta i promena energenata u tim toplanama, rekla je Tanjugu Dragoslava Stojiljković, profesorka Mašinskog fakulteta u Beogradu.

– Trebalo bi da promenimo sliku u našim domaćinstvima, da se ti uređaji značajno izmene i unaprede novijim, savremenijim, koji zadovoljavaju standarde za emisiju i energetsku efikasnost – rekla je Stojiljković.

Ograničavajući faktor za tu promenu su finansijska sredstva odnosno koliko se može izdvojiti novca za ovu vrstu troškova, kazala je ona i dodala da je potrebno napraviti detaljan sistem kako će se slika menjati i šta je sve potrebno.

Promenom regulative obavezali bi se proizvođači da peći i kotlove koje proizvode budu po najsavremenijim standardima u pogledu energetske efikasnosti i emisije štetnih gasova, smatra ona. Veliki pomak za smanjenje zagađenja je i da industrija prelazi na obnovljive izvore energije i ekološki prihvatljiva goriva.

– EPS je čestična zagađenja kroz ugradnju elektrofiltera smanjio, a poslednjih godina ugrađene su odgovarajuće tehnologije za smanjenje azotnih oksida, i svedoci smo da se radi na izgradnji postrojenja za odsumporavanje – kaže profesorka i dodaje je to sve što u ovom trenutku može da se uradi za postojeća postrojenja EPS-a.

Stojiljković podseća da veliki energetski objekti u svetu koriste bio-masu za kosagorevanje sa ugljem da bi se smanjili gasovi sa efektom staklene bašte, a tako i aerozagađenje.

– Treba razmatrati korišćenje biomase za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije – što je interesantno za toplane, a čeka nas i korišćenje biomase u sektoru saobraćaja, kroz biogoriva, po zakonskim rešenjima koja će se primenjivati od 2021. godine – kaže ona.

Navodi da su to dobri načini da obnovljivi izvori energije imaju veći deo energetskoj strukturi Srbije.

Obnovljivi izvori su karakteristični jer u zavisnosti od njihove vrste postoji veliki broj tehnologija za njihovo korišćenje, kaže ona i naglašava da je ključno da se izabere odgovarajuća tehnologija koja će najviše doprinositi energetskoj strukturi zemlje.

– Biomasu bi trebalo da više koristimo kao izvor energije u domaćinstvima, industriji, i proizvodnji električne enegije, da bi smanjili probleme koji se tiču emisije zagađujućih materija – rekla je ona.

Gost Mašinskog fakulteta bio je holandski akademik profesor Vilibrodus van Svaj (Willibrordus van Swaij), koji je u izjavi Tanjugu naglasio da, iako značaj obnovljivih izvora narasta, oni su i dalje ograničeni u globalnom energetskom bilansu.

Globalno se oko 80% energije i dalje dobija iz fosilnih izvora, a u preostalih 20% je pored novih obnovljivih izvora i nuklearna energija.

– Trebaće mnogo napora i vremena da se kreira stvarna promena sa fosilnih na druge izvore energije, a posebno „zelenu energiju“ – rekao je on i dodao da biomasa ne može da zameni energiju iz fosilnih izvora jer je nema dovoljno.

Kako je naveo, ono što može da se uradi kako bi se sačuvala energija iz fosilnih izvora za buduća vremena je uzeti ugljen dioksid iz vazduha i vratiti ga ponovo u zemlju, jer se tako vraća ono što je čovečanstvo uzelo da koristi.

– Kako će biti ne možemo tačno znati jer će zavisiti od razvoja obnovljivih izvora – rekao je holandski profesor.

On je dodao i da bi trebalo da se radi na izdvajanju ugljenika iz biomase, kao i na ugljovodonicima koji bi se stvarali kroz recikliranje ugljovodonika.

– Mnogo promena očekujem baš u pravcu električnog transporta, rekao je on i ukazao se za sada električni automobili koriste na kraće razdaljine dok je za duže, avio i morski transport i dalje neophodno tečno gorivo.

Holandski naučnik na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu održao je predavanje na temu termohemijske konverzije biomase.

E2 portal   (Tanjug)