EPS ĆE PROIZVODITI STRUJU I IZ BIOMASE

23

Proizvodnja “zelene” energije i zaštita životne sredine su među prioritetima Elektroprivrede Srbije (EPS), izjavio je generalni direktor kompanije Milorad Grčić prilikom obilaska ekološkog pilot projekta uzgoja brzorastuće biomasa na odlagalištu Polja G površinskog kopa Kolubara.

– Revitalizovali smo pet od šest agregata Đerdapa 1, potpisujemo ugovor za revitalizaciju Đerdapa 2, bavimo se drinskim elektranama, spremamo revitalizaciju Bistrice 1 i razmatramo mogućnost izgradnje reverzibilne hidroelektrane Bistrica 2. Sve je to dobro i važno, ali termosektor moramo očuvati da bismo imali dovoljnu količinu električne energije – rekao je Grčić.

Napomenuo je da termosektor podrazumeva rudnike i da je na jednom od njih započet probni projekat proizvodnje biomase.

– Siguran sam da će on uspeti. Za sada imamo samo tri hektara sa nekoliko vrsta vrbe od kojih je jedna iz Srbije – rekao je Grčić.

Vrba može da bude bude 12 puta posečena

Predsednica kompanije E 3 International, koja sprovodi projekat, Boni Norman, rekla je da u Srbiji postoji 1,6 miliona hektara degradiranog i nesikorišćenog zemljišta kome je potrebna obnova, u šta spadaju rudnici i odlagališta.

– Ovaj projekat obezbeđuje rekultivaciju tog zemljišta, ali i otvaranje novih radnih mesta. Mi na ovaj način podržavamo proizvodnju energije iz biomase i štitimo postojeće šume – rekla je Normanova.

Objasnila je da vrba koja je zasađena na probnom polju u roku od 25 godina može da bude 12 puta posečena kako bi se koristila u termoelektranama zajedno s lignitom za proizvodnju struje.

– Zajedničkim sagorevanjem, ugalj i biomasa daće čistiji vazduh. Ovo je i isplativa investicija koja će već u roku od pet godina pokazati rezultate – naglasila je Normanova.

Dodala je kako jedva čeka da na jesen počne rekultivacija novih hektara zemljišta oko kolubarskih površinskih kopova.

Proizvodnja biomase narednih godina veoma važna

Profesor Šumarskog fakulteta Branko Glavonjić, koji je uključen u projekat kompanije E 3 International, ocenio je da će proizvodnja biomase narednih godina biti veoma važna u oblasti obnovljivih izvora energije.

– Verujem da ćemo se za desetak godina videti ponovo i konstatovati da je Srbija lider u jugoistočnoj Evropi po proizvodnji i potrošnji biomase dobijene sa energetskih plantaža – rekao je Glavonjić.

Dodao je da za to postoje svi preduslovi, a prvi je da u Srbiji postoji 1,6 milona hektara zemljišta lošijeg kvaliteta na kome mogu da se zasnuju energetske plantaže.

– Ako bismo iskoristili samo 10% tog potencijala dobijali bismo preko 10 miliona tona biomase. Srbija trenutno troši oko 1,2 miliona tona biomase, onda je jasno koji je to potencinal za investiranje u razvoj zelene energije – rekao je Glavonjić.

Ditmar Stoian iz nemačke kompanije ICRAF, koja je uključena u pilot projekat na odlagalištu Polja G, ocenio je da će proizvodnja biomase u kopovima Kolubare biti važan deo Zelene strategije Vlade Srbije.

– Ako ostvarimo ambiciozan plan da do 2030. godine imamo 75.000 hektara energetskih plantaža, to će dati jednu trećinu od planiranih 40% proizvodnje energije iz obnovljivih izvora – rekao je Stoian.

Remedijacija zemljišta kopova

Na površini od 3,17 hektara zasađene su domaća bela vrba i skandinavska inger vrba, čijim sečenjem se dobija 112 tona biomase po hektaru.

Vrba se seče na svake tri godine, jer se obnavlja iz istog korena.

Na taj način se, osim zelene energije, dobija i mogućnost remedijacije zemljišta kopova u kome ima teških metala, jer vrba ima odlične mogućnosti ekstrakcije teških metala iz zemljišta.

E2 portal   (Tanjug)