U EU se godišnje potroši više od 18 kilograma električnih i elektronskih proizvoda po stanovniku, navodi se u analizi Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) i ukazuje na mogućnosti za smanjenje ekoloških i klimatskih uticaja tih proizvoda.
Prema EEA, studije slučaja za pametne telefone, televizore, usisvače i mašine za pranje veša pokazale su da je vek tih proizvoda za najmanje 2,3 godine kraći nego što je predviđeno ili poželjno.
To ukazuje na značajan potencijal za produženje roka trajanja proizvoda tako što će se olakšati njihova upotreba tokom dužeg perioda, što će se ponovo koristiti, popravljati, reciklirati.
EEA navodi da zbog tehnološkog razvoja modeli električnih i elektronskih proizvoda brže zastarevaju, mada najčešće samo u očima potrošača. Razlog za kupovinu novog proizvoda je i što postojeći hardveri više nisu kompatibilni sa unapređenim softverima.
Takođe se marketinškim kampanjama kupci ohrabruju da kupuju nove modele koji ponekad nude samo minimalna unapređenja.
Pokretači tražnje su i pad kvaliteta mnogih proizvoda, potrošačka tražnja najnovijeg dizajna i tehnologije ili veća energetska efikasnost novih proizvoda.
Pored toga, mogućnost za popravku mnogih proizvoda je ograničena, ili zbog dizajna koji ne dozvoljava laku popravku, ili zato što bi popravka koštala više nego kupovina novog.
Posledica toga je da se mnogi proizvodi koji mogu da se poprave odbacuju, navodi se u izveštaju ali i dodaje da popravka elektronike i za kompanije i za krajnje potrošače predstavlja rastući biznis u EU.
EEA navodi da treba razviti biznis modele kružne ekonomije kako bi se tokom dužeg vremena očuvala vrednost elektronike.
Za unapređenje „cirkularnosti“ elektronike potrebno je, smatraju u Agenciji, ojačati zahteve u oblasti eko-dizajna i unaprediti potencijale za popravku, odlaganje, ponovnu proizvodnju tih proizvoda.
Među merama je i veća upotreba EU energetske oznake, razvoj zelenih javih nabavki i produžetak perioda odgovornosti proizvođača za proizvod na period do kraja njegovog veka.
Navodi se i da je materijal koji se koristi za elektroniku značajan faktor kada se određuju vek proizvoda i mogućnost njegovog produženja.
Prema podacima Eurostata za 2019. godinu, u EU se godišnje na tržište plasira više od 20 kilograma električnih proizvoda i elektronike po stanovniku, uključujući velike kućne aparate poput veš-mašina, usisivača, frižidera, kao i uređaje poput kompjutera, televizora i mobilnih telefona.
Od te količine 60% ili 11,8 kilograma proizvedeno je u EU a ostalo je uvezeno. EU, pokazuju podaci Eurostata, izvozi 2,4 kilograma električnih i elektronskih proizvoda po stanovniku.
U izveštaju se navodi i da su u 2017. domaćinstva u EU trošila u proseku 5% ukupnih rashoda za električne i elektronske proizvode.
E2 portal (Euractiv.rs)
