GRADOVI ŠIROM SVETA UKLANJAJU BETON, ASFALT I KOCKE

Mnogi gradovi širom sveta sklanjaju beton i kocke kojima su popločane ulice, u nastojanju da reše dva problema vezana za život u gradovima.

O čemu se radi? Inicijativa za uklanjanje kocki i betona postoji već petnaestak godina, a oni koji je promovišu navode brojna dobra dejstva na stanovnike grada, među kojima je i njihova bezbednost.

Uklanjanje betona, asfalta i drugih čvrstih oblika uređivanja javnih površina obavlja se sa vizijom da se te površine zamene zemljom, a potom biljkama.

Uklanjanje tvrdih površina omogućava da voda otiče dublje u zemlju, što umanjuje efekat poplava u trenucima jake kiše. Pomaže pojavu takozvanog „sunđerastog efekta“ u gradovima.

Divlje biljke koje će rasti iz te zemlje, dalje, pružaju hranljive materije životinjama koje žive u urbanim sredinama. Ukoliko se posadi i izraste drveće, stanovnici su zaštićeni od toplotnih talasa, a postoje i podaci koji kažu da „zeleniji“ gradovi utiču pozitivno na mentalno zdravlje ljudi koji u njima žive.

„Ali, ukoliko želimo da ova inicijativa zaista da rezultate, moraće da se proširi mnogo dalje od šačice entuzijasta. Klimatska kriza sve je ozbiljnija, i gradovi bi trebalo da se okrenu uklanjanju tvrdih površina u okviru svoje strategije prilagođavanja klimatskim promenama. Neki kažu da je vreme da ‘razbijemo’ svoje betonske ulice i napravimo prostor za prirodu“, navodi „Bi-Bi-Si“.

U kanadskom gradu Hamiltonu, u četvrti koja je prilično zapuštena, grupa „Green venture“ počela je da postavlja mini-bašte. U ovom gradu, poplave mogu da izazovu mešanje kanalizacionog otpada sa vodom koja otiče u jezero Ontario, glavni gradski izvor pijaće vode.

Pitanje je, međutim, da li su vlasti odgovorne za gradove i planiranje širom sveta, svesni ove opasnosti.

„Uklanjanje betona i asfalta trebalo bi posmatrati ne kao aktivnost kojom se bavi jedan mali broj ljudi, već kao uvođenje nove vrste infrastrukture u jedan grad. Zahteva isti nivo planiranja, ali i investicije, kao nova železnica“, rekao je Tami Kruser iz Centra za urbana istraživanja u Melburnu.

Situacija u Evropi?

Neke opštine i gradovi počeli su da uklanjanje betona i asfalta ozbiljno shvataju. Stanovnici Londona ohrabreni su od strane vlasti da uklone ploče iz svojih dvorišta i bašti.

Grad Lufen u Belgiji prihvatio je uklanjanje betona i asfalta u predrađu Spanse Kron. Plan je da se uklone značajne količine asfalta iz rezidencijalnog dela, a automobili će deliti put sa pešacima i biciklistima.

Takvi projekti, međutim, moraju da odgovore na potrebe svih stanovnika. Kako bi se podržali ljudi sa oštećenjem vida, ili problemima sa kretanjem, prioritizovani su delovi puta koji se ne koriste i ostavlja se prostor na trotoaru od najmanje jednog metra. Betonske kocke koje ostaju se popravljaju i obnavljaju kako ne bi bilo neravnina.

Lufen je uveo i „taksi za ploče“ – mali kamion koji će gradske vlasti rado poslati na vašu adresu, da bi besplatno odvezao ploče ili kamene kocke koje ste skinuli.

Ekološkinja Gvendolin Granden iz Regionalne agencije za biodiverzitet u Il-d-Fransu navodi da je vlada obezbedila 500 miliona evra sredstava za ozelenjivanje grada. Ovo uključuje uklanjanje betona i asfalta, ali i postavljanje „zelenih“ zidova i krovova. U Francuskoj je fokus ovih napora na olakšavanju letnjih toplotnih talasa.

E2 portal (Euractiv)