IZRADA ENERGETSKE TIPOLOGIJE BEOGRADSKIH ZGRADA

42

Kolike su beogradske zgrade, kakva je njihova spratnost, kojim tipovima krova, fasade i prozora se odlikuju, imaju li termoizolaciju ili ne, kako se greju, jesu li to pojedinačne kuće, možda soliteri, ili su to zgrade u gradskim blokovima…

Trenutno, odgovore na sva ova pitanja mi još ne znamo. Ove podatke trebalo bi da nam pruži energetska tipologija zgrada na teritoriji Beograda, koju će u naredne tri godine u tri faze raditi “Tesla inžinjering” i Arhitektonski fakultet, inače jedini ponuđači u postupku javne nabavke koju je sproveo Sekretarijat za energetiku.

Ugovor je zaključen krajem februara, a ovakva studija, kako objašnjavaju u ovom gradskom ministarstvu, neophodna je za kvalitetno i dugoročno upravljanje sredstvima koja će se izdvajati za energetsku sanaciju objekata.

– Tipologija unapred obezbeđuje kompletne informacije o energetskom stanju i faktorima za ostvarivanje energetske efikasnosti, ne samo određenih zgrada, već i delova grada. Ona će služiti kao osnov za donošenje odluka oko prioriteta i izbora objekata za energetsku sanaciju – kažu u Sekretarijatu za energetiku.

– Mi sada znamo samo kolika je kvadratura naših zgrada, dok o njihovim karakteristikama nemamo podataka – objašnjava profesor Arhitektonskog fakulteta Dušan Ignjatović, član tima koji se bavi izradom “Energetske tipologije”.

Zato je, kaže on, objekte u gradu važno klasifikovati po starosti (jer od toga zavise tipovi gradnje) i po arhitektonskim karakteristikama. Na osnovu klasifikacije, pojašnjava prof. Ignjatović, biraju se reprezenti zgrada. Na njima se zatim, modelski, rade ispitivanja kao i proračuni postojećeg stanja i unapređenja.

– Nemoguće je svaku zgradu pojedinačno energetski pregledati, pa se određuju tipovi zgrada sa zajedničkim karakteristikama, u građevinskom smislu: blokovi, višespratnice, delovi naselja sa sličnim vrstama zgrada… i u energetskom smislu (da li je tip energetski efikasan i koliko ili nije). Sve što važi za tip zgrade važi i za svaku zgradu koja pripada tom tipu – kažu u Sekretarijatu za energetiku.

To znači da ako bismo želeli da, na primer, obnovimo sve zgrade jednostavnije arhitekture iz šezdesetih godina, to će biti jednostavnije baš zahvaljujući energetskoj tipologiji.

– Da ne bismo radili odoka, dobiće se konkretni podaci. Zgrade će se grupisati po sličnosti kako bismo mogli da napravimo strategiju njihove obnove, a onda ćemo, kada donosimo planske akte, obnavljati one kod kojih je najbolji benefit. Tako ćemo na osnovu energetske tipologije znati koliko je novca potrebno i koliko bismo tom obnovom mogli da uštedimo – objašnjava Ignjatović.

Beograd već nekoliko godina ima Termovizijski atlas koji daje podatke o gubicima na objektima – na fasadi, fasadnoj stolariji, podrumima i krovovima. Ovaj atlas, dodaje profesor, služi da se vidi gde su to loša mesta na našim zgradama i gde one gube energiju.

Ta studija takođe nam je svojevremeno dala proračun mogućnosti unapređenja objekata. To je međutim bilo pre donošenja našeg Pravilnika o energetskoj efikasnosti i rađeno je po metodologiji Svetske banke, koja nije adekvatna. Energetska tipologija biće u skladu sa našim zakonskim i podzakonskim aktima i daće nam presek stvarnog stanja i definisaće sredstva potrebna za energetsku sanaciju i postizanje energetske efikasnosti.

– Na osnovu prikupljenih podataka napraviće se baza podataka i formirati katalog, tako da će za svaki tip zgrade biti predložene specifične mere energetske sanacije – preciziraju iz sekretarijata.

E2 portal   (Politika)