KOMUNALNI OTPAD BI MOGAO DA SE KORISTI ZA PROIZVODNJU ZELENE ENERGIJE

16

U Srbiji godišnje nastane 12 miliona tona otpada od kojih se čak 10 miliona ne tretira i zagađuje životnu sredinu, a razvoj cirkularne ekonomije veoma je važan, jer bi omogućio kako bolje iskorišćenje otpada, tako i nova radna mesta, procena je efekata Programa za uvođenje cirkularne ekonomije do 2023. koji je predložio NALED, uz podršku GIZ-a.
Njihovi podaci, nedavno objavljeni, pokazuju da više od dva miliona tona komunalnog otpada najčešće završava na deponijama, a mogao bi da bude ponovo upotrebljen u proizvodnji ili za dobijanje zelene energije.

Od 2,3 miliona tona komunalnog otpada, procene su da gotovo 900.000 tona čini otpad od hrane koji se generiše “od njive do trpeze”, rekla je za Tanjug predsednica Saveza za životnu sredinu u NALED-u Jelena Kiš i dodaje da najvećim delom taj otpad stvaraju domaćinstva, ugostiteljski i javni sektor.

– Naši ugostitelji godišnje nabave 123.000 tona hrane, od čega 20% odmah odbace jer je reč o nejestivim delovima kao što su kosti, ljuske ili kore, a još 15% ostane nepojedeno u tanjirima. Čak 99% otpada koji nastane u ugostiteljskim objektima završi na deponiji, odakle se u vazduh oslobađa metan i ugljen dioksid – upozorava Kiš.

Kada je reč o tome šta je sve moguće uraditi sa tim otpadom, Kiš kaže da je on pogodan za proizvodnju biodizela i bioetanola, hrane za životinje, električne energije iz biogasa, kompostiranje… Sve to može ponovo da se iskoristi u privredi i da kreira novu vrednost, ističe ona.

Za razvoj cirkularne ekonomije neophodno je, dodaje da zakonski okvir u oblasti zaštite životne sredine bude dodatno uređen, a posebno deo koji bi obavezao privredu na separaciju otpada.

Kiš ističe da veliki problem predstavlja nedostatak infrastrukture – od posebnih kontejnera za odvajanje otpada do adekvatnih sanitarnih deponija.

Stručnjaci takođe već duže vreme upozoravaju da se velike količine komunalnog biorazgradivog otpada u Srbiji odlažu na deponije bez prethodnog tretmana, narušavajući tako kvalitet vazduha emitovanjem gasova koji doprinose efektu staklene bašte, a mogu dospeti i do voda koje kontaminiraju zemljište i podzemne vode organskim jedinjenjima.
Na deponijama završavaju gotovi prehrambeni proizvodi iz restorana i ugostiteljskih objekata, ostaci iz prehrambene industrije i sve ono što je pred istekom roka trajanja u maloprodajnim i velikoprodajnim lancima, ali i zeleni otpad iz parkova i bašta.

E2 portal   (Tanjug)