Naredne godine trebalo bi da počne izgradnja između 20 i 30 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, čime bi se pokrio najveći deo Srbije, najavio je pomoćnik ministra zaštite životne sredine Filip Abramović.
Abramović je na onlajn konferenciji o upravljanju otpadnim vodama naveo da je važan korak u realizaciji ovog posla napravljen pre dve-tri nedelje, kada je u parlamentu ratifikovan Sporazum sa Razvojnom bankom Saveta Evrope, kojim su odobrena sredstva za izgradnju postrojenja.
On je naveo da će se uporedo sa izgradnjom postrojenja nastaviti sa stručnom i finansijskom podrškom jedinicama lokalne samouprave, a radiće se i na rešavanju problema upravljanja otpadnim muljem i njegovom upotrebom u korisne svrhe.
Konsultant u NALED-u Nataša Đokić ukazala je na to da Srbija nije bogata vodama, budući da imamo 1.500 metara kubnih vode po stanovniku godišnje, dok optimalna granica samodovoljnosti iznosi 2.500 metara kubnih.
– Situacija nije zadovoljavajuća ni kada je reč o pokrivenosti zemlje kanalizacionom mrežom, jer je njome u Srbiji pokriveno samo 62% stanovništva – podvukla je ona.
Đokić je, predstavljajući stanje u oblasti otpadnih voda, navela da je Uredbom o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje propisano da je 31. decembar 2025. rok kada se privredni subjekti moraju usaglasiti sa odredbama ove uredbe, a 31. decembar 2040. rok za jedinice lokalne samouprave da to urade.
Predstavnik Udruženja 3E Srđan Gajić izneo je podatak prema kome je Srbiji potrebno približno 5 mlrd EUR za rešenje ovog problema u narednom periodu, gde najveći trošak predstavljaju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, ali i izgradnja kanalizacione mreže. Gajić je dodao da neka mesta, kao što su sela u brdovitim predelima, nisu pogodna za izradu kanalizacione mreže i tu bi država mogla finansijski da pomogne na izradi septičkih jama i drugih primenjivih rešenja.
E2 portal (Građevinarstvo)
