OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE ĆE BITI JEFTINIJI OD UGLJA DO 2030.GODINE

15

Analiza kompanije koja se bavi finansijama u sektoru klimatskih promena, Carbon Tracker Initiative, pokazala je da će uskoro obnovljiva energija biti jefitnija od pokretanja elektrana na ugalj, i to do 2030. godine.

Solarna energija i energija vetra su se već pokazale jeftinijim u odnosu na 60% elektrana na ugalj, što uključuje i Kinu i Australiju, odnosno njihova postrojenja, tvrdi se u analizi.

U Japanu se očekuje da će vetroelektrane koštati manje od postojećih na ugalj već do 2028, dok se solarnoj energiji predviđa još brži progres – od “novog” uglja do 2023. i od postojećih elektrana do 2026. godine. Upravo u ovoj zemlji Australija prodaje gotovo pola termalnog uglja koji izvozi.

Australija je drugi najveći izvoznik termalnog uglja na svetu, nakon Indonezije, i najveći je trgovac metalurškim ugljem, koji se koristi u proizvodnji čelika.

Kina i Južna Koreja uvoze oko 15% australijskog uglja, a procene pokazuju da će i kod njih biti jeftinija upotreba energije vetra ili sunca. U Kini je već jeftiniji vetar od dobijanja energije od uglja, a procene su da će solarna energija do kraja ove godine u proseku biti jeftinija. Za Južnu Koreju se postizanje ovog balansa očekuje kroz dve godine.

Ipak, dodaje se, ovo ne znači da će ugalj biti apsolutno potisnut sa energetskog tržišta tokom ove decenije. Sve zavisi od pojedinačnih vlada zemalja i njihovih inicijativa da se pojekti na ugalj blokiraju i zatvore postojeće elektrane.

Prema procenama, cene obnovljivih izvora energije su već sada u stalnom padu. Pored toga, kako je ustanovila Međunarodna agencija za energetiku, upotreba uglja je opala protekle godine, ali je povećana potražnja uglja u Indiji, pa se zato očekuje da će ipak doći do neznatnog porasta potrošnje u narednih nekoliko godina.

Zaključci istraživačkih centara ističu da se proizvodnja struje iz uglja smanjila za 3% tokom 2019, što je najveći pad u poslednjih 40 godina njenog neprekidnog rasta.

Takođe, smatra se da je potrebno smanjenje upotrebe uglja na svetskom nivou za oko 59 do 78% ispod nivoa zabeleženog u periodu od 2010. godine, i to već do kraja ove decenije, kako bi se sprečilo globalno zagrevanje.