OVAKO ĆE IZGLEDATI ŽIVOT 2040. AKO SE REALIZUJE EU KLIMATSKI PLAN

Ukoliko sve bude išlo po planu koji je zacrtala Evropska unija, zelena revolucija bi do 2040. trebalo da bude završena 90 posto. Politiko donosi prognozu kako bi život u Evropi mogao izgledati za 16 godina.

Klimatska neutralnost u tom slučaju bila bi nadohvat ruke, piše Politiko, jer bi, kako navode, Unija do 2040. godine uspela da smanji kolektivne emisije gasova staklene bašte na deseti deo nivoa iz 1990. godine, u skladu sa ciljem predloženim 16 godina ranije.

Rezultat bi bio transformisan kontinent — bez obzira na to koliko su vodeći političari EU, umorni od propisa i oprezni pred izborima, nastojali da umanje posledice u 2024. Put dotle neće biti lak: vladajuće koalicije su pucale, kompanije zatvarane, a poljoprivrednici opsedali Brisel više nego jednom.

Realnost 2024, bi prema pisanju Politika, izgledala ovako: Evropljani bi više vozili bicikl i jeli manje mesa, u ruralnim područjima bilo bi manje krava, dok bi električnih kablova iznad glava Evropljana bilo više. Takođe, navode da te 2024. godine u EU neće biti nijednog rudara koji se bavi iskopavanjem uglja, a poslovi u zelenoj proizvodnji bi cvetali.

Ukratko, smanjenje emisije zagađujućih gasova od 90 odsto do 2040. godine zahteva od Evrope da preuredi svoju ekonomiju, promeni svoje pejzaže i promeni stil života.

„Globalno zagrevanje je takođe izazvalo promene. Južne zemlje ograničavaju rad na otvorenom tokom leta. Industrija skijaškog turizma u Alpima propada. Iz klimatizovanog Berlaimonta, Evropska komisija raspoređuje rastuću evropsku flotu za gašenje požara u borbi protiv divljih požara i posreduje između regiona koji se svađaju oko prava na vodu“, vizija je budućnosti koju predviđa Politiko.

Plan koji u suštini predviđa ovakvu budućnost, Evropska komisija je podržala tekuće, 2024. godine. U proceni uticaja, na 605 stranica, navodi se kako bi EU mogla postići smanjenje emisija od 90 posto do 2040. godine.

Ipak, nemoguće je reći da li će ova zamišljena budućnost ikada postati stvarnost. Širom kontinenta klimatske politike nailaze na otpor. Evropski poljoprivrednici protestuju, a predstojeći izbori za EU ​​mame zakonodavce da obećaju svojim biračima zelenu tranziciju bez napora.

Međutim, gledajući sopstvenu procenu EU i nedavne izveštaje Evropskog naučnog savetodavnog komiteta za klimatske promene, jedna stvar je jasna – ako Evropa želi da postigne klimatsku neutralnost, promene koje menjaju život su neizbežne.

Dakle – pod pretpostavkom da sve ide po planu (veliko ako), evo kako bi život u Evropi mogao izgledati za 16 godina.

Promena u ishrani

U frižideru Evropljana 2040. verovatno će biti manje životinjskih proizvoda.

Ta promena u ishrani bi pomogla Evropi da značajno smanji emisije. Domaće životinje su i dalje glavni izvor metana u EU, drugi najveći pokretač globalnog zagrevanja, ali manja potražnja za mesom i mlečnim proizvodima dovela bi do pada broja stoke – i emisija.

Brisel i nacionalne vlade su primenile niz mera da podstaknu ljude na više biljnih obroka. Politiko piše da 2024. godine ako se detaljnije pogleda ambalaža hrane, možda na njoj postoji oznaka emisija, kao što je Nutri-Score, ali za intenzitet ugljenika. Uvođenje cena emisija za hranu je podiglo cene mesa, pa će proizvodi od veštačkog mesa biti jeftiniji od onih napravljenih od pravog.

Za poljoprivrednike, tranzicija bi značila poljoprivrednu revoluciju — manje stočnih farmi. Naučni savetnici EU 2023. su predvideli pad tražnje do 50 odsto. Da bi se to ostvarilo, poljoprivrednici će biti primorani da znatno smanje upotrebu đubriva na bazi azota, što zahteva promenu poljoprivrednih praksi kako bi prinosi useva bili stabilni.

Ipak, kako Evropa postepeno ukida upotrebu fosilnih goriva, poljoprivreda je sada najveći izvor emisija na kontinentu. Ako EU želi da postigne klimatsku neutralnost 2050. godine, sektor će morati još više da smanji svoje zagađenje.

Poljoprivreda i uzgoj stoke su činili oko 12 procenata emisija gasova staklene bašte u 2021. Iako su strukturne promene za smanjenje uticaja sektora na životnu sredinu ključne, prelazak na održiviju ishranu takođe može pomoći u smanjenju emisija. Hrana životinjskog porekla obično ima veći ugljični otisak od hrane na biljnoj bazi, takođe i hrana koja se transportuje vazduhom — obično artikli koji su kvarljivi, poput nesezonskog voća.

Smanjenje potrošnje

Politiko piše i da će za 16 godina ako pogledajte svoj stan glavne promene verovatno biti neprimetne – ali da ćete se setiti troškova, buke i stresa zbog velikih renoviranja potrebnih da bi vaš dom bio energetski efikasniji.

Ako ste 2020-ih grejali svoj dom kotlom na gas ili ulje, verovatno ste od tada instalirali električnu toplotnu pumpu. Što južnije živite, veća je šansa da sada u vašem domu postoji klima uređaj jer temperature redovno prelaze 40 stepeni Celzijusa. Ali uprkos upotrebi naizmenične struje, zgrade širom EU troše manje energije zahvaljujući elektrifikaciji i boljoj izolaciji.

To takođe verovatno znači niže račune za struju. Međutim, korišćenje bilo kojeg fosilnog goriva je skupo, pošto su porezi na emisije ugljenika porasli, a subvencije su ukinute. U proseku, domaćinstva stoga troše više na energiju za transport, pri čemu veliki broj još uvek vozi automobile sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.

Ukoliko se navedeni zeleni plan realizuje, 2024. Evropljani će smanjiti ukupnu potrošnju. To može značiti svesnu kupovinu manje novih stvari, ali veliki deo smanjenja je skriven u lancu snabdevanja, jer proizvođači sve više koriste reciklirane materijale.

Neke vlade su uvele mere da zaustave rast životnog prostora za prosečnog Evropljanina jer je sve više onih koji žive sami, povećavajući potražnju za energijom i materijalima.

Procena Komisije iz 2024. godine predviđa da će, s obzirom na troškove renoviranja, „relativna cena stanovanja verovatno biti veća“ do trenutka kada se emisije smanje za oko 90 odsto do 2040. godine.

Tranzicija ka zelenim izvorima

Kao rezultat uspešne tranzicije ka zelenijim izvorima energije i sistemima — više obnovljivih izvora, manje dizel automobila i efikasnijih sistema za grejanje doma — energetski sistem u celini će postati umereno skuplji, uglavnom zbog povećanih kapitalnih investicija za kupovinu nove opreme ili poboljšanje i renoviranje postojeće infrastrukture.

Kako se privreda udaljava od fosilnih goriva, računi domaćinstava za energiju će postepeno postajati manji, međutim, porodice će često morati da imaju velika ulaganja u renoviranje i novije uređaje kako bi svoje domove učinile energetski efikasnijim. Udar na domaćinstva sa nižim prihodima biće teži jer imaju manje raspoloživih resursa i veća je verovatnoća da će živeti u starijim, manje energetski efikasnim domovima, što će zahtevati opsežnije intervencije.

Većina putničkih automobila 2040, sudeći prema projekcijama, biće električna vozila sa nultom emisijom štetnih gasova, koja će činiti 60 odsto automobila na putu. Da bi se to ispunilo, EU predviđa do 2035. godine ukidanje prodaje novih automobila na fosilna goriva — uprkos oštrom konzervativnom protivljenju.

Električni automobili neće biti jedina promena, već će doći i do širenja zajedničke mobilnosti — od javnog prevoza do usluga kao što je kratkoročno iznajmljivanje, što je takođe povezano sa nastojanjem da se manje troši — umesto da poseduju bicikle, više ljudi će se oslanjati na zajedničke gradske bicikle.

Pored toga, urbanisti rade na tome da podstaknu više ljudi da se odluče za pešačenje i vožnju biciklom tako što će dizajnirati gradove sa kraćim rastojanjima između svakodnevnih potrepština, poput supermarketa i škola.

E2 portal (N1)