I sama pomisao na ekologiju, zelenu tranziciju ili, jednostavno rečeno, na čistiji vazduh, neizostavno upućuje na električne automobile. Oni su nezaobilazni u ekološkim planovima, strategijama država i automobilske industrije, u borbi protiv klimatskih promena… Zapravo, imperativ budućnosti saobraćaja jeste sve brojnije prisustvo električnih automobila na drumovima širom sveta. To je utemeljeno i na odluci Evropske Unije da od 2035. godine prestaje prodaja vozila s unutrašnjim sagorevanjem, a do 2050. godine i njihov potpuni nestanak sa saobraćajnica.
Sa ekološkog stanovišta, reč je o dugom putovanju do ostvarenja ovih ciljeva – a, zapravo, period za „ozelenjavanje saobraćaja” je poprilično kratak i bremenit. U pitanju su veliki finansijski izazovi, brojne tehnološke prepreke, a i sve je više povika da električni automobili zapravo i nisu baš sasvim „zeleni“.
Postupna promena strukture voznog parka
Iako se prodaja električnih automobila u svetu povećava iz godine iz godinu, vozila sa pogonom na fosilna goriva i dalje čine više od polovine ukupne prodaje.
U svetu je trenutno na putevima nešto više od 16 odsto novih električnih automobila, a kada se na to dodaju i kombinovani (hibridni) automobili, koji imaju i klasičan i električni motor, ova brojka se kreće oko 20-ak odsto. Samo prošle godine je prodato više od pet miliona hibridnih vozila širom sveta, što je za čak dve trećine više u odnosu na prethodne godine. Vodeća tržišta su Nemačka, Japan, Južna Koreja i SAD. I druge evropske zemlje, poput Švedske, Danske, Norveške i Švajcarske, ubrzano rade na diverzifikaciji mreže punjača (charger network) kao i na donošenju propisa o zagađenju od strane klasičnih vozila, piše Al Džazira.
Pogled iz zelene zone
U mnogim evropskim gradovima već postoje „zelene zone“ gde se automobili sa izduvnim gasovima uopšte ne mogu ni voziti, ni parkirati. Veliki broj zemalja u svetu, na prvom mestu Sjedinjene Američke Države, imaju brojne državne programe koji građane podstiču da kupuju nove električne automobile, a u zavisnosti od lokalnih propisa, automobil na taj način može biti jeftiniji i za celu trećinu ukupne cene.
Međutim, masovni prelazak na električna vozila u naredne dve decenije jednostavno nije realan za celi svet. Mali broj prodatih električnih vozila u zemljama sa nižim standardom znači i da se mreža stanica za punjene neće graditi ni približno onom brzinom kao u velikim (i bogatijim) državama. To, opet, onemogućava duža putovanja, jer će putnici iz razvijenih zemalja oklevati da krenu u, recimo, Grčku ili Tursku, jer neće imati gde da napune svoj auto, navodi Al Džazira.
Što se tiče regiona, ozelenjavanje voznog parka je u toku, ali su različite deonice koje su pređene na putu do cilja.
Srbija
U Srbiji, prema podacima koji je preneo portal Nova Ekonomija i, polovinom ove godine bilo je oko 150 punjača za električne i hibridne automobile, sa planom da se do kraja godine postavi još 18. Na jedan punjač dolazi oko 10 vozila i oni se, uglavnom, nalaze blizu naplatnih rampi na autoputevima, u hotelima, raznim garažama i na nekim parkinzima.
Inače, u Srbiji ima 2,2 miliona registrovanih vozila, od toga je 1.400 hibridnih i 102 električna automobila. Očekuje se da će u našoj zemlji do 2040. biti oko 300.000 električnih automobila.
Prema nedavnim informacijama iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Putevi Srbije su do sada instalirali osam punjača, od čega tri ultrabrza na strateški ključnim tačkama auto – puteva. U planu je još 10 elektropunjača na državnim putevima i punjenje je, za sada, besplatno, prenosi portal Srda.
Takođe, Putevi Srbije su pokrenuli inicijativu za smanjenje cena putarine za električna i druga čista vozila, koja koriste elektronsku naplatu.
Inače, kako je preneo Tanjug, građani su preko državnih podsticaja Ministarstva zaštite životne sredine u 2021. i 2022. godini nabavili 1.023 vozila, od čega je 201 električno, dok su ostala hibridna.
Hrvatska
U Hrvatskoj je od 1. januara do 31. oktobra ove godine registrovano 1063 novih električnih vozila, što je za 12,6 odsto ili 119 automobila više u odnosu na isti period 2021. godine, prenosi Energetika-net.
Najveći broj od tih električnih automobila, njih 233, je francuskog proizvođača automobila Renault. Na drugom mestu nalazi se američki proizvođač Tesla – 158 električnih vozila. Zatim, slede Volkswagen (122), Audi (96) i Dačija (93)…
Učešće električnih automobila u ukupnom broju novoregistrovanih vozila na hrvatskom tržištu trenutno iznosi 2,7 odsto.
Inače, u pomenutom periodu registrovano je i 7.835 hibridnih vozila, što je predstavlja učešće od 20,3 odsto u ukupnom broju novoregistriovanih vozila u Hrvatskoj.
Crna Gora
U Crnoj Gori su polovinom godine registrovana 354 vozila na električni pogon i, kako je ocenjeno, s obzirom da je „država u ranoj fazi e-mobilnosti, neophodna je produktivnija saradnja poslovnog, državnog i civilnog sektora da bi se savladali izazovi u toj oblasti, prenela je RTV Budva.
U ovoj zemlji je do 31. novembra otvoren konkurs Fonda za zaštitu životne sredine za dodelu subvencija za kupovinu električnih i hibridnih vozila (kategorije L, M1 i N1), ukupne vrednosti 200.000 evra. Polovina iznosa je namenjena javnom sektoru, a druga polovina građanima, privredi i preduzetnicima, prenosi Investitor.
Bosna i Hercegovina
Kada je reč o podsticaju za kupovinu električnih vozila u Bosni i Hercegovini, krajem jula je doneta Odluka o privremenoj suspenziji i privremenom smanjenju carinskih stopa pri uvozu novih električnih i hibridnih automobila, kako bi se građani motivisali da kupuju takvu vrstu vozila. Kako prenosi portal Akta.ba, od početka ove godine u BiH je uvezeno 40 vozila na električni i nešto više od 400 na hibridni pogon. To je skoro isto kao i prošle godine, ali dvostruko više u odnosu na dve godine ranije. Ipak, to je samo 10 odsto od ukupnog broja uvezenih putničkih automobila u BiH.
Inače, na sajtu Vlade Federacije Bosne i Hercegovine može se videti da je do septembra 2022. godine Federalno ministarstvo energije, rudarstva i industrije primilo 51 zahtev za dodelu podsticaja za kupovinu električnih vozila po Programu i Javnom pozivu, koji će biti otvoren do 12. decembra 2022. godine.
Kako se i očekivalo, najviše zahteva je stiglo za hibridna vozila – od 51 primljenog zahteva, samo su se dva odnosila na vozila na, isključivo, električni pogon.
Makedonija
Udeo električnih vozila na putevima Severne Makedonije prošle godine je iznosio svega 0,03 odsto. Iako je reč o skromnom podatku, broj tih vozila je u stalnom porastu. U 2019. ih je bilo samo 51 ili 0,01 odsto – 2020. godine je broj porastao na 69, odnosno 0,02 odsto. Prema Ministarstvu unutrašnjih poslova, 2021. je registrovano 128 električnih vozila, prenela je Republika.
Slovenija
Kada je reč o Sloveniji, u trećem kvartalu ove godine udeo potpuno električnih putničkih automobila u prodaji novih vozila dostigao je nešto manje od 12 odsto. To je više nego u prethodnim kvartalima, ali i dalje – daleko od dominantnog udela. Kako prenosi Delo, u Sloveniji je u prošlom kvartalu registrovan 591 akumulatorski električni automobil, što je osetno više nego u istom periodu prošle godine – tržišni udeo je porastao na 5,4 odsto. Međutim, kao se navodi, to je još uvek znatno ispod evropskog proseka. Što se tiče hibridnih vozila, ona u Sloveniji čine 14 odsto ukupne prodaje novih automobila.
Spor razvoj infrastrukture
Pored nedovoljnog udela električnih automobila u voznom parku regiona i spor razvoj infrastrukture je, manje-više, zajednička tema ovdašnjeg podneblja. U tom smislu je bolja situacija u Hrvatskoj i Sloveniji, čije se mreže punionica za električne automobile razvijaju prema strogim zahtevima EU.
Čak i kada bi mreža punjača bila široko rasprostranjena, punjenje većeg broja automobila u isto vreme jednostavno nije praktično, jer je potrebna i izgradnja ogromnih parking prostora za ovu namenu. Sam sistem punjenja je dosta napredovao poslednjih godina, ali je za punu bateriju u automobilu i dalje potrebno barem nekoliko sati. Ovo stvara logističke probleme, jer prilikom putovanja vozači moraju da planiraju i vreme za punjenje automobila, podseća Al Džazira.
Zeleno pod lupom
Trenutno se u svetu vodi i žestoka debata o „pravoj ceni“ električnih vozila. Iako se godinama ona reklamiraju kao „zelena“ i ekološka, jer nemaju izduvnih gasova koji utiču na efekat globalnog zagrevanja i zagađuju životnu sredinu, ispostavilo se da ni njihova proizvodnja nije sasvim „ekološka“. Stručnjaci podsećaju da u istraživanju treba da se uračuna kompletan put nastanka vozila, od kobalta i litijuma za baterije, do elektrana koje proizvode struju, neophodnu za njihovo punjenje.
Električna vozila i dalje koriste standardne gume, delove od aluminijuma i razne legure kao i „stara“ vozila i za njihovu proizvodnju su i dalje potrebni značajni prirodni resursi. Ujedinjene nacije procenjuju da će se potražnja za kobaltom, ključnim sastojkom baterija, povećati najmanje pet puta do 2030.
Visoka cena litijuma
Drugi ključni sastojak modernih baterija, litijum, takođe ima visoku cenu proizvodnje. Ta cena je zapravo previsoka, naročito ako pitate brojne ekološke aktiviste širom sveta. Sa druge strane, visoka cena litijuma na svetskim berzama, koja će u narednim godinama samo rasti, je „mamac“ za zemlje koje žele ubrzani ekonomski razvoj i privlačenje stranih investicija.
Ono što se, takođe, već prepoznaje kao veliki problem, pre svega u SAD-u i Nemačkoj, jeste i odlaganje i reciklaža korišćenih baterija iz vozila. Zbog njihove složene hemijske strukture, one se ne mogu jednostavno reciklirati, a ako se sa njima ne rukuje na propisani način, postoji i velika opasnost od požara.
Kako reciklirati baterije?
Životni vek baterija se procenjuje na između pet i deset godina, nakon čega njihov kapacitet počinje da pada. Kada kapacitet padne na 30 odsto, potrebna je reciklaža baterija, za šta su potrebna i specijalna postrojenja, koja za sad postoje samo u eksperimentalnoj fazi.
Za sada, kako navodi Al Džazira, ne postoje jasni međunarodni propisi o načinima njihovog skladištenja ili reciklaži i trenutno je sve na samim proizvođačima električnih automobila, koji, opet, recikliraju samo baterije iz svojih vozila.
E2 portal (Energija Balkana)
