REKORDNE KONCENTRACIJE GASOVA SA EFEKTOM STAKLENE BAŠTE U 2020.GODINI

9

Koncentracije gasova sa efektom staklene bašte dostigle su rekordni nivo 2020. godine, saopštila je 25. oktobra Svetska meteorološka organizacija, koja daje aktuelno stanje klime na planeti.

Porast štetnih gasova je premašio godišnji prosek koji je zabeležen u protekloj deceniji uprkos privremenom smanjenju emisija ugljen-dioksida tokom pandemije.

“Ovom stopom povećanja koncentracije gasova sa efektom staklene bašte, porast temperatura krajem veka biće daleko iznad ciljeva Pariskog sporazuma”, upozorio je generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije Peteri Talas povodom objavljivanja godišnjeg izveštaja te organizacije.

Cilj postavljen Pariskim sporazumom je da porast prosečne globalne temperature uspe da se zadrži na 1,5 do dva stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijske vrednosti.

Izveštaj Svetske meteorološke organizacije objavljen je nekoliko dana pre početka Konferencije UN o klimatskim promenama (COP26) u Glazgovu, koja se smatra izuzetno važnom prilikom za konkretne odluke u cilju ispunjenja ciljeva Pariskog sporazuma.

Koncentracije ugljen-dioksida, metana i azot-suboksida su iznad nivoa u predindustrijskom periodu pre 1750. godine, kada su ljudske aktivnosti “počele da narušavaju prirodnu ravnotežu Zemlje”.

Koncetrancije ugljen-dioksida dostigle su količinu od 413,2 molekula na milion čestica vazduha.

Talas je rekao da nivo iznad 400 čestica na milion ima “velike negativne posledice na naš svakodnevni život i blagostanje, na stanje naše planete i budućnost naše dece i unuka”.

U izveštaju se upozorava i na znake novog zabrinjavajućeg dešavanja, a to je da delovi amazonske prašume zbog krčenja šuma i smanjene vlage počinju da budu izvor ugljen-dioksida umesto da ga apsporbuju iz vazduha.

Emisije ugljen-dioskida za koje je odgovoran čovek, uglavnom nastale sagorevanjem fosilnih goriva i u proizvodnji cementa, čine dve trećine ukupnih emisija koje izazivaju zagrevanje zemlje.

Svetska meteorološka organizacija je saopštila da smanjenje ekonomskih aktivnosti prošle godine zbog pandemije nije imalo “vidljiv uticaj na atmosferske nivoe gasova sa efektom staklene bašte niti njihov rast, mada je došlo do privremenog pada u njihovim emisijama”.

Emisije ugljen-dioskida iz fosilnih goriva su 2020. opale za 5,6% zbog mera zatvaranja tokom pandemije kovida-19.

Metan je odgovoran za 16% globalnog zagrevanja, a većinu njegovih emisija uzrokuju ljudske aktivnosti kao što su stočarstvo i proizvodnja fosilnih goriva.

Azot-suboksid čini 7% gasova sa efektom staklene bašte, a nastaje kao posledica prekomerne upotrebe hemijskih đubriva u poljoprivredi i stočnog đubriva.

Izveštaj se oslanja na informacije mreže koja nadgleda nivo gasova sa efektom staklne bašte koji ostaju u atmosferi nakon što određenu količinu apsorbuju okeani i biosfera.

E2 portal   (Beta)