SRBIJA RECIKLIRA SVEGA 4% OTPADA

11

Podaci Evropske službe za statistiku (Evrostat) pokazuju da Srbija ponovo koristi svega četiri odsto ukupno tretiranog otpada, dok je udeo ponovo iskorišćenog otpada na nivou Evropske unije 49,4 odsto, objavljeno je u publikaciji „Statistika i računi životne sredine“ Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Manji udeo ponovo korišćenog otpada od Srbije imaju samo Rumunija (3,5 odsto) i Bugarska (2,9 odsto), dok je Slovenija, sa udelom od oko 93 odsto, daleko iznad evropskog proseka, kao i Mađarska, sa oko 69 odsto. Hrvatska, koja ima udeo od oko 56 odsto, malo je iznad proseka zemalja EU, navedeno je u publikaciji. Podaci se odnose na 2018. godinu, poslednju koja je statistički potpuno obrađena.

Zemlje Evropske unije u 2018. godini generisale su u proseku oko 5,1 tonu otpada po stanovniku. Srbija je sa 7,3 tone po stanovniku bila iznad evropskog proseka, ali i ispod proseka Bugarske (18,5 tona po stanovniku) i Rumunije (10,4 tone po stanovniku).

Ostale tri zemlje iz regiona stvaraju manje količine otpada po stanovniku od evropskog proseka: Slovenija četiri tone, Mađarska 1,9 i Hrvatska 1,4 tone po stanovniku. Udeo ponovo korišćenog otpada u ukupno tretiranom u većini zemalja iz regiona beleži rast u 2018, u odnosu na 2016. godinu.

Domaćinstva „proizvedu“ 284,6 kg otpada po članu

Prema podacima objavljenim u publikaciji „Statistika i računi životne sredine“, svi sektori ekonomskih delatnosti i domaćinstva u Srbiji proizveli su u 2019. godini 66,6 miliona tona otpada, dok najveća količina (53,8 miliona tona) potiče iz sektora Rudarstvo. Procenjena godišnja količina otpada iz domaćinstava je oko dva miliona tona ili 284,6 kilograma po stanovniku.

Predsednik Stručnog saveta Centra za ekološku politiku i održivi razvoj (CEPOR) Fakulteta političkih nauka profesor Darko Nadić smatra da je „veoma slabo ponovno iskorišćavanje otpada u Srbiji posledica stanja gde smo mi vrlo kasno počeli da tretirani otpad koristimo kao novu vrstu resursa“.

„Čini mi se da smo se preterano izvoznički ponašali po ovom pitanju, odnosno da je izvoz otpada bio jedna vrsta prioriteta. No, i to je opet posledica činjenice da naša industrija nije bila orijentisana ka kružnoj ekonomiji. U tom smislu, mi smo opet relativno kasno shvatili sve potencijale kružne ekonomije imajući u vidu da smo od 2000. godine polako postajali potrošačko društvo, a manje ekološko društvo“, kaže Nadić u razgovoru za portal N1.

Prema njegovim rečima, očekivano je da će podaci za, na primer, 2020. godinu biti drugačiji, jer je, kako ocenjuje, opala tendencija ka konzumerizmu. Uz to, dodaje Nadić, pojačan je i proces ekološke tranzicije društva u smislu zakonodavne aktivnosti, koja je, ističe, opet posledica procesa pridruživanja EU.

„Kako su zemlje iz regiona, a referentne u ovom izveštaju (Rumunija, Slovenija, Hrvatska) već duže vreme članice Evropske unije, može se reći da su ranije i krenule u ove procese ponovnog korišćenja otpada i da je primena zakona potpunija nego kod nas. Svemu tome treba dodati i nivo ekološke svesti koja je kod nas niža nego u ovim zemljama“, naglašava naš sagovornik.

Nadić napominje da bi država trebalo da preduzme određene korake u smislu podsticaja na ponovno korišćenje tretiranog otpada.

„Država pre svega treba da uključi i poslovni sektor u kružnu ekonomiju, ali i da stimuliše građane, ne samo marketinški već i finansijski, da se više opredeljuju za proizvode koji su napravljeni od recikliranih materijala“, zaključuje sagovornik portala N1.

E2 portal   (N1)