SRBIJA UZ POMOĆ EBRD PRIPREMA NOVU REGULATIVU U OBLASTI ZELENE ENERGIJE

18

Vlada Hrvatske usvojila je predlog uredbe o kvotama za podsticanje proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije i visokoefikasnih kogeneracija, koja će omogućiti novi investicioni ciklus i izgradnju velikog broja solarnih elektrana, vetroelektrana, hidroelektrana, kao i postrojenja na biomasu i biogas.

Usvojena uredba u skladu je sa Strategijom energetskog razvoja Hrvatske i Zakonom o obnovljivim izvorima energije, a omogućiće organizovanje javnih aukcija za tržišne premije, kao i za podsticajnu garantovanu otkupnu cenu.

Ovom uredbom, na koju se čekalo od 2016. godine, biće omogućena izgradnja vetroelektrana ukupne snage 1,05 GW, 1,075 GW iz energije sunca, 24 MW iz hidroenergije, 41 MW iz energije biomase. Očekuje se da novi objekti budu izgrađeni u periodu od 2023. do 2026. godine.

Koliki je stvarni značaj ovakve uredbe? Maja Pokrovac, predsednica udruženja Obnovljivi izvori energije Hrvatske, kao jedna od najzaslužnijih za promociju zelene energije u susednoj državi, a time i za usvajanje ove uredbe, kaže za eKapiju:

– Nakon prvobitnog FIT sistema koji je pokrenuo veću implementaciju obnovljive energije u celoj Evropi, pa tako i u Hrvatskoj, došlo je vreme za drugu fazu energetske tranzicije i sistem feed-in premija. FIP je tranzicioni sistem predviđen za postepenu integraciju obnovljivih izvora energije u tržište. Mnoge države članice EU pa tako i Hrvatska, opredelile su se za FIP sistem postavljen na aukcijama, što znači da se investitori nadmeću za premiju koja je varijabilni deo i zavisi od tržišne cene – što je tržišna cena viša, premija je niža. Država će plaćati samo razliku ako ponuđena cena bude manja od cene na tržištu.

Za razliku od tih država, koje su odavno počele da primenjuju ovaj sistem, Hrvatska je na njegovo usvajanje čekala od 2016. godine, kaže Maja Pokrovac i nastavlja:

– Sve to vreme razvoj sektora obnovljivih izvora energije u Hrvatskoj je stajao, završavali su se ranije započeti projekti, ali investitori nisu imali okvire za nove projekte u koje bi ulagali. Upravo je zato usvajanje ove uredbe ključno – pokrenuće novi investicioni ciklus u kojem je za projekte obnovljivih izvora energije spremno oko 12 milijardi kuna (1,6 mlrd EUR). Svaki OIE projekt otvara nova radna mesta, donosi benefit za lokalnu zajednicu i povećava količinu energije proizvedene iz domaćih izvora, čime se smanjuje zavisnost od uvozne energije. Verujem da je usvajanje sistema FIP u Hrvatskoj važno kao podsticaj za zemlje u regiji, jer pokazuje primer dobre prakse nastavka energetske tranzicije i pruža mogućnost razmene znanja i iskustava.

A kada će Srbija stvoriti uslove za nove elektrane iz obnovljivih izvora energije?

Usvajanje nove regulative u Hrvatskoj, prema rečima Miloša Colića, direktora srpske kompanije New Energy Solutions, dobra je vest za čitav region. Colić, koji je radio na razvoju vetroparkova Kovačica, Čibuk 1, Alibunar I Malibunar, kaže da je Srbija, kao i većina evropskih država završila sa zagarantovanim feed in tarrifama i da je vreme da se pripremi za novi talas investicija u obnovljive izvore energije.

– Raduje me što je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) raspisala tender za izbor konsultanata kako bi našem Ministarstvu energetike i Vladi Srbije pomogla u kreiranju nove regulative za obnovljive izvore energije. Reč je o kompleksnom i višedimenzionalnom poslu. Sigurno je da su aukcije za podsticaje za projekte iz obnovljivih izvora energije nešto što treba uvesti u Srbiji. Na taj način veći rizik i odgovornost bi preuzeli investitori, odnosno prizvođači električne energije, što nije bio slučaj u prvom investicionom ciklusu. Spremni smo da svojim znanjem i iskustvom pomognemo i verujem da nećemo biti zanemareni tokom procesa kreiranja nove regulative – rekao je Colić.

On je ukazao da je dobro što se u region razvija sve više projekata iz obnovljivih izvora energije, jer Evropa i svet imaju jasan cilj: potpunu dekarbonizaciju do 2050. godine.

– Obnovljivi izvori su budućnost globalne energetike. Osim doprinosa zdravoj životnoj sredini, veoma su bitni za energetsku nezavisnost i stabilnost svake države. Verujem da ćemo vrlo brzo moći da gradimo vetroelektrane bez bilo kakve novčane pomoći države. O tome smo spremni da razgovaramo. Nije novac jedini način da država motiviše investitore. Ako nam se pojednostave pojedine procedure i ukinu određeni fiskalni nameti, vrlo brzo bismo mogli da gradimo projekte bez bilo kakvih novčanih subvencija. Uostalom, u Hrvatskoj, koja je bila povod za ovaj razgovor, nedavno je puštena u probni rad vetroelektrana Korlat, koja je izgrađena bez podsticaja. Zašto se tako nešto ne bi dogodilo i u Srbiji? – zaključio je Colić.

E2 portal   (Ekapija)