U BEOGRADU SE GODIŠNJE PO STANOVNIKU BACI 108 KG HRANE

18

Prosečan stanovnik Beograda za godinu dana baci 108 kilograma hrane (27,7 kg jestivih i 80,4 kg nejestivih delova hrane) što je 300 grama dnevno po stanovniku prestonice Srbije, rezultat je istraživanja „Zašto i kako pravimo otpad od hrane?” koje je objavio Centar za unapređenje životne sredine.

Da bi se problem rešio, neophodni su novi propisi, infrastruktura za separaciju otpada od hrane, kao i edukacija građana, poruka je učesnika konferencije koju je organizovao Grad Beograd, u saradnji s Centrom za unapređenje životne sredine i uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu.

– Posmatrano na godišnjem nivou, stanovnici glavnog grada bace više od 165 hiljada tona jestivih i nejestivih delova hrane. Kada je reč o jestivim delovima hrane, najviše bacaju povrće (10,2 kg), voće (8,5 kg), hleb (4,7 kg), meso (3,6 kg) i mlečne proizvode (0,7 kg) –  izjavio je prof. dr Bojan Batinić iz Centra izvrsnosti za cirkularnu ekonomiju i klimatske promene koji je uradio analizu rezultata direktnog merenja.

Manje bacamo hranu otkako je počela pandemija

Istraživanja o otpadnoj hrani i navikama Beograđana urađeno je uporedo sa velikim gradovima Ugande, Tajlanda, Kolumbije i Katara. Dobijeni podaci su važni kao uporišna tačka za preuzimanje akcije, istakla je stalna predstavnica UN u Srbiji, Fransoaz Žakob. Ona je navela da se u Srbiji godišnje generiše 770.000 tona prehrambenog otpada, uglavnom u domaćinstvima i sektoru ugostiteljstva. Čak 90 odsto otpada završava na deponijama i emituje gasove staklene bašte.

– Danas, još jednom, zajedno sa UN programom za životnu sredinu i gradom Beogradom, želimo da podignemo svest i pozovemo u akciju sve državne aktere  i građane. Potrebno nam je novo zakonodavstvo, novi propisi i fokus na prehrambeni otpad u okviru novog plana Beograda za upravljanje otpadom, predanost ugostiteljskog sektora i promovisanje održive potrošnje za sve – rekla je Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka UN u Srbiji.

Vladan Šćekić iz Centra za unapređenje životne sredine istakao je da je pandemija imala pozitivan uticaj na ružnu naviku bacanja hrane. Svaki četvrti ispitanik počeo je manje da baca hranu otkad je nastupila pandemija.

– Generalno posmatrano, može se primetiti da veliki deo društva ima svest i navike koje pomažu u smanjenju bacanja hrane, ali taj procenat još uvek nije na zadovoljavajućem nivou. Uočavaju se šabloni kako se određene demografske grupe ponašaju. Upravo to će nam poslužiti kao osnov za dalji razvoj informativnih i obrazovnih programa koji imaju za cilj da se smanji količina bačene hrane – istakao je Šćekić.

Najčešće bacamo jer smo skuvali previše

Grad Beograd usvojio je Akcioni plan upravljanja komunalnim otpadom za period 2021-2030. godine. Otpad od hrane prepoznat je kao jedan od tokova otpada, što daje osnovu za dalje stvaranje i unapređenje mera radi rešavanja ovog problema na lokalnom nivou. Gradonačelnik Zoran Radojičić je istakao da u masi naizgled atraktivnih naslova u medijima, bacanje hrane na prvi pogled ne deluje kao važna tema.

– Meni se čini da je upravo od izuzetnog značaja. Često bacamo hranu po automatizmu i nismo svesni toga koliko se razbacujemo. Zbog toga u vreme kada na Zemlji imamo toliko gladnih ljudi, ovo je moralno i etičko pitanje. Istovremeno, bacanje hrane znači i neracionalan odnos prema planeti i njenim resursima, prema budućnosti i novim generacijama. Otvara se i pitanje potrošačkog društva i snage kapitala – rekao je Radojičić.

Četiri okolnosti najčešće utiču da se hrana na kraju baci. U skoro polovini domaćinstava hrana se baca zbog toga što se skuvalo previše i nagomilali su se ostaci. U nešto manje slučajeva hrana se baca zbog toga što se pokvarila (44,6%), zbog isteka roka trajanja prehrambenih artikala (40,2%), i zbog toga što je zaboravljena u frižideru/zamrzivaču (17,3%).

Žene i stariji spremniji da razvrstavaju otpad

Preko 70% ispitanika je nedvosmisleno iskazalo spremnost da razvrstava otpad od hrane, pod pretpostavkom da se uspostavi odgovarajuće sistemsko rešenje. Velika je razlika između žena i muškaraca kada je reč o potvrdnom odgovoru na pitanje o spremnosti na razvrstavanje otpada od hrane (79,1% prema 61,9%). S druge strane, samo 0,9% žena je odrično odgovorilo na naznačeno pitanje, dok to kod muškaraca iznosi četvorostruko više.

Najstariji ispitanici pokazuju najveći stepen spremnosti da prihvate razdvajanje otpada od hrane, ako se to sistemski ustanovi. Za razliku od njih, gde je zabeleženo i preko 80% potvrdnih odgovara, među ispitanicima od 36 do 45 godina starosti to iznosi samo 55%.

Samo 2,3% ispitanika ne slaže se sa stavom da je bacanje jestivih delova hrane veliki društveni problem. Pored toga, više od 90% ispitanika se slaže s time da je bacanje hrane veliki ekološki problem.

Približno svaki deseti ispitanik je priznao da ne brine o količini jestivih delova hrane koju baci. Još veći procenat ispitanika (14,5%) navodi da ne pokazuju brigu o ceni hrane koju bace. Na kraju, 7,6% ispitanika smatra da ih ništa ne može pokrenuti u pravcu manjeg bacanja hrane.

Samo 9,7% ispitanika nikada ne baca hranu, a u 52,9% domaćinstava ispitanika hrane baca ređe od jednom nedeljno. S druge strane, u domaćinstvima 2,5% ispitanika je bacanje svakodnevna praksa.

Neophodna edukacija građana, kao i infrastruktura za separaciju otpada

Ohrabruje podatak da skoro dve trećine ispitanika tvrdi da bi verovatno manje bacali kada bi imali informacije kako najbolje uskladištiti hranu. Nešto veći broj građana (70,9%) saglasan je kako bi verovatno uložio napor da manje baca, kada bi imao podatke o uticaju bačene hrane na životno okruženje. Približno isti procenat ispitanika (68,8%) saglasan je da bi verovatno uložio trud da baca manje kada bi imao uvid u cenu bačene hrane.

Istraživači navode da nalazi nedvosmisleno pokazuju da je neophodno da se građani što više i temeljnije upute u problematiku bacanja hrane. Postoji veliki prostor da se unapredi znanje, kao i da se građani podstaknu na delovanje u pravcu manjeg bacanja hrane.

Pored toga neophodno je da državni organi usvoje propise koji će dovesti do smanjenja bacanja hrane i postave infrastrukturu za separaciju otpada od hrane, kako bi se smanjio negativan uticaj na životnu sredinu, navode autori istraživanja.

Istraživanja su urađena u skladu sa metodologijom Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) za merenje globalnog indeksa bacanja hrane i biće polazne tačke za sva buduća istraživanja u ovoj oblasti.

Istraživanje o stavovima i navikama građana je sprovedeno u prvoj polovini juna na reprezentativnom uzorku od 1003 ispitanika. Istraživanje u vezi direktnog merenja bačene hrane sprovedeno je na uzorku od 100 domaćinstava u septembru ove godine. Istraživanja su sprovedena uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu.

E2 portal   (Cirkularna ekonomija)