Jednu po jednu, starija gospođa ubacuje prazne plastične flaše u otvor mašine postavljene ispred supermarketa u Oslu. Zahvaljujući usavršenom sistemu odlaganja, Norveška reciklira gotovo sve svoje plastične flaše.
“U svakom slučaju morate da ih se rešite, pa zašto onda to da ne radite na inteligentan način”, kaže sedamdesetogodišnja Norvežanka dok joj mašina izbacuje priznanicu sa barkodom na 30 kruna (335 dinara) koju može da potroši u supermarketu ili je unovči na kasi.
Norveška je stopom recikliranja od 97 odsto, deset godina ispred ciljeva EU-a, koja je odredila da države do 2029. moraju da recikliraju 90 odsto plastičnih flaša. U Francuskoj ili Britaniji, na primer, procenat recikliranja iznosi oko 60 odsto.
Za norveški uspeh ključnim se smatra upravo sistem odlaganja. Kupci plaćaju nekoliko dodatnih centi kada kupuju piće u plastičnim flašama. Dodati iznos im se vraća kad vrate praznu flašu.
“Kupcima poručujemo da kupuju proizvod, ali pozajmljuju pakovanje”, pojašnjava Kjel Olav Maldum, lider Infinituma, kompanije koja vodi sistem prikupljanja plastičnih flaša.
Koncept povraćaja praznih flaša postao je toliko raširen da u norveškom ima i svoj glagol – „pante“.
Više od milijardu i sto miliona plastičnih flaša i aluminijskih limenki vraćeno je 2018. na mestima za odlaganje u supermarketima, benzinskim stanicama i malim prodavnicama.
U Fetsundu, tridesetak kilometara od Osla, stalna je kolona kamiona koji dovoze prazne flaše u glavni Infinitumov centar za procesuiranje.
Plastične flaše u kojima su nekada bili voda ili sok razvrstavaju se, kompresuju i stavljaju na palete koje podsećaju na ogromne Rubikonove kocke.
Svaka nova plastična flaša sadrži oko 10 odsto recikliranog materijala, a Norvežani se nadaju da će se taj nivo povećati regresivnim porezom koji bi trebalo da motiviše proizvođače da koriste recikliranu plastiku umesto nove, trenutno jeftinije. U takvom primeru kružne ekonomije, ono što neki smatraju otpadom postaje resurs.
E2 portal (N1)
