NOVI SISTEM ZA RECIKLAŽU

36

Moskva je započela instalaciju svog prvog sistema za reciklažu. Ovo je mera koja bi trebalo da značajno smanji količinu otpada koji odlazi na deponije. Vlasti se nadaju da će ova mera prepoloviti količinu otpada. Prema službenim podacima, trenutno oko 88% gradskog otpada odlazi na deponije.
Moskva kao grad dosta zaostaje po pitanju reciklaže. Samo mali deo građana i grupa, odnosno malih firmi, reciklira svoj otpad.
Iako je nova infrastruktura za reciklažu dobrodošla, stručnjaci upozoravaju da efekat neće biti dobar, ako se ne poradi na edukaciji građana koji bi mogli da se protive odvikavanju od starih navika.
“Bez odgovarajućeg obrazovanja i informacija koje bi trebalo da svima budu dostavljene, malo ljudi će razumeti šta je svrha reciklaže i dogodiće se isto što se već dogodilo mnogim gradovima na svetu”, rekla je za Euronews ekološka aktivistkinja Asya Mitskevich.

Sve veća zabrinutost za životnu sredinu

Ekološka svest građana Rusije raste nakon ekološke krize 2017. godine kada su organizovani veliki protesti zbog ilegalnog odlaganja otpada u 30 ruskih regija.
Tokom 2018. predsednik Rusije Vladimir Putin odobrio je nacionalni projekat za ekologiju, čiji je cilj dostizanje recikliranja čvrstoga komunalnog otpada u iznosu od 36% do 2024. godine. Prošlog septembra, Rusija je odobrila Pariski klimatski sporazum, koji nalaže uspostavljanje sistema za reciklažu. Pored Moskve, sistemi su odobreni u celoj zemlji, iako službeni izvori govore da za sada samo 74 regije imaju neophodne uslove.
Rusija godišnje proizvede oko 60 miliona tona otpada. Reciklira se između 7% i 8%. Ruski stručnjaci kritikovali su vladin projekat ekologije, uključujući i nedavnu odluku Kremlja, kojom se spaljivanje otpada klasifikuje kao recikliranje. Ruska vlada planira da izgradi 30 peći za spaljivanje.

Reciklaža u drugim evropskim gradovima

Unutar Evropske unije već 10 godina postoji standard za reciklažu. Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), stopa reciklaže komunalnog otpada u Evropi povećale su se za 16% između 2004. i 2017. godine. EEA napominje da se stope reciklaže komunalnog otpada jako razlikuju u evropskim zemljama, u rasponu od 68% u Nemačkoj, do 0,3% u Srbiji, 2017. godine.
Zakon o otpadu u Evropskoj uniji čini pravno obavezujući temelj za zakonodavstvo svih zemalja članica Evropske unije.
Studija Evropske komisije iz 2015. godine o sistemima reciklaže u evropskim prestonicama otkrila je da od 28 glavnih gradova država članica Evropske unije, 25 gradova koristi sistem za razdvajanje smeća po kategorijama.

Ljubljana, glavni grad Slovenije, uvela je odvojeno prikupljanje papira, stakla i ambalaže još 2002. godine, i bila je veoma uspešna. Do 2025. godine, blizu 75% smeća u ovom gradu biće reciklirano.

E2 portal   (Energetika.ba)