RECIKLAŽNI TRŽNI CENTAR U ŠVEDSKOJ

Reciklažni tržni centar ReTuna u Švedskoj, prvi i najveći u svetu, od prodaje ponovno upotrebljene i reciklirane robe godišnje zaradi oko dva miliona evra.

Iako je njegova osnovna svrha očuvanje životne sredine, tržni centar iz godine u godinu ostvaruje rast profita.

Kada je otvoren 2015. godine, odmah pored lokalnog centra za reciklažu u gradu Eskilstuna, oko 100 kilometara od Stokholma, predstavljao je veliku investiciju i rizik, ali je posle četiri godine postao profitabilan biznis.

U tržnom centru danas posluje 11 firmi, a radnju polovne robe je pre dve godine otvorila i jedna od najvećih švedskih kompanija IKEA, koja je već ove godine ostvarila profit.

Menadžer tržnog centra Sajmon Glimtoft izjavio je da je ovo mesto primer cirkularne ekonomije, gde građani u centru za reciklažu sortiraju sve vrste otpada osim građevinskog, a u tržnom centru ostavljaju stvari koje mogu ponovo da se koriste.

„Najveći i najefikasniji uticaj na klimatske promene je ponovna upotreba materijala umesto recikliranja. Cilj je da se stvarima produži život i da što manje toga završi na otpadu, da stvari dobiju novi život u novom domu“, izjavio je Glimtoft grupi novinara iz Srbije koji su boravili u Švedskoj u okviru projekta „Puls Evrope – medijske posete EU“.

Glimtoft je rekao da je alarmantan podatak da oni godišnje sakupe 700 tona odeće. Od toga se oko 4,5 odsto spaljuje za proizvodnju energije, a ostatak se prodaje „second hand“ industriji. Velike količine se prodaju baltičkim zemljama u kojima je ta industrija veoma razvijena i koje imaju fabrike za sortiranje.

Predmete ostavljene u magacinu tržnog centra ReTuna stručnjaci pregledaju, popravljaju, prepravljaju, čiste, a zatim raspoređuju u radnje u skladu s njihovim „listama želja“.

Od ukupne količine materijala koji građani donesu oko 40 odsto se ponovo upotrebi a ostatak se reciklira, rekao je Glimtoft, naglašavajući da dobijaju dovoljno robe za prodavnice. Vikendom ljudi u koloni automobila čekaju da istovare robu, a tržni centar ima oko 300.000 mušterija godišnje.

Mnogi građani dođu da ostave stare stvari, a zatim idu da kupe nešto u tržnom centru.

„Neki građani koriste kupljene stvari nekoliko meseci pa ih ponovo donesu kod nas. Dešava se da istu stvar prodamo dva-tri puta“, rekao je Glimtoft.

On je istakao da je važno da građanima reciklaža i ponovna upotreba bude dostupnija i lakša, jer je danas postalo jeftinije kupiti novo nego popravljati staro, ali da je takođe bitno pokazati privatnom sektoru da je moguće napraviti održiv biznis.

Zato postoje određeni podsticaji za vlasnike radnji. Pored toga što plaćaju zakup duplo manji nego u drugim tržnim centrima, vlasnici takođe mogu da raskinu ugovor bez posledica ako duži period ne počnu da zarađuju.

Kristina Birat iz opštinskog odseka za životnu sredinu i razvoj izjavila je da je ReTuna ekološki projekat čiji je glavni cilj bio smanjiti otpad, ali da je sada mnogo više od toga.

Birat je u razgovoru s novinarima iz Srbije istakla da se do sada 60 lokalnih kompanija uključilo u napore za postizanje klimatskih ciljeva grada.

„Kompanije su pokretačka snaga u ovom trenutku. Imaju visoke ambicije, jer imaju zahteve od mušterija, ali i od EU, tako da moraju da ostanu konkurentni. A mi moramo da ih pratimo i olakšamo im da dostignu svoje ciljeve“, rekla je Birat, dodajući da i među lokalnim političarima postoje visoke ambicije da preuzmu odgovornost za životnu sredinu.

Eskilstuna, grad sa oko 110.000 građana, ima plan da do 2030. smanji emisije za 80 odsto i da do 2045. postane klimatski pozitivan, odnosno da emisije gasova s efektom staklene bašte budu ispod nule. To namerava da postigne kroz povećanje energetske efikasnosti, saobraćaj bez fosilnih goriva, renoviranjem zgrada, proizvodnjom biogasa iz otpadnih voda i organskog otpada i nalaženjem novih rešenja za uklanjanje ugljen-dioksida iz atmosfere.

Opština Eskilstuna je u tržni centar ReTuna uložila četiri miliona evra.

Iako cilj nije zarada, Glimtoft kaže da profit raste i da vrednost prodate robe iznosi oko 22 miliona švedskih kruna (oko dva miliona evra) godišnje, a da se ove godine očekuje profit od 25 miliona kruna.

Pored odeće, koju građani najviše donose, u tržnom centru se po povoljnim cenama mogu kupiti i knjige, igračke, bicikli, oprema za ribolov, telefoni, laptopovi, muzički instrumenti, nameštaj.

Najskuplji predmet koji je neko doneo je dijamantski prsten, ali su njega sačuvali u slučaju da se vlasnik vrati po njega.

E2 portal (Beta)