VIŠE OD TREĆINE ZELENE ENERGIJE SE POTROŠI NA GREJANJE

Najskuplje ulice na svetu ostaju ove nove godine u mraku. Kako piše „Blumberg“ 31. decembra će se štedeti čak i u Banhofštrase glavnoj trgovačkoj ulici u Cirihu, jednoj od najskupljih u Evropi gde svake godine sijaju lampinjoni „Lusi“ ispunjavajući noćno nebo dijamantima.

Beograđani znaju da zbog štednje struje izostaje novogodišnja rasveta na ulicama i trgovima. Ali šta uraditi da to ne postane praksa i narednih novih godina, jer niko ne može da pretpostavi kako će se stvari razvijati i kada će se okončati sukob u Ukrajini. Lideri država zapadnog Balkana predložili su prošle nedelje u cilju bezbednog snabdevanja energijom, osnivanje energetskog regionalnog tržišta, ali i otvorenost za iskustvo skandinavskih zemalja u zelenoj energiji. Da put zelene tranzicije postaje trajno opredeljenje Srbije potvrdila je i Dubravka Đedović, ministarka energetike na konferenciji o ovoj temi. Naglasila je da se preduzimaju sve potrebne mere kako bi tranzicija ka čistoj energiji bila finansijski i socijalno održiva i pravedna.

Upitan šta u praksi znači regionalno tržište energije, dr Miloš Banjac, profesor na Mašinskom fakultetu u Beogradu i dugogodišnji pomoćnik ministra energetike za zelenu energiju, kaže za „Politiku“ da ono ima malo smisla. Evropsko tržište je otvoreno i to je jedan od postulata funkcionisanja Evropske unije. A i sada se pokazalo da u doba krize svaka država pre svega gleda sopstveni interes. Kada je reč o privatnim kompanijama taj interes je još izraženiji.

Imalo bi smisla, da se formira regionalna strategija razvoja energetskog sektora i da se konkretizuju zajednički projekti ili projekti od zajedničkog interesa. Primera radi mi da gradimo „Đerdap tri“ i da regionalno balansiramo struju iz obnovljivih izvora energije (OIE), a Bugarska i Rumunija da grade još nuklearnih elektrana za baznu potrošnju električne energije… Ipak, strateški mi pre svega treba da sarađujemo i koordiniramo svoju energetiku sa Republikom Srpskom.

Kada je reč o srpskim potencijalima zelene energije, poslednji podaci Evrostata za 2020. pokazuju da je udeo OIE u ukupnoj finalnoj potrošnji energije u Srbiji iznosio 26,3%, a u zemljama EU 27 – 22,09 procenata. Takođe, treba biti pošten i reći da se Srbija obavezala da u 2020. dostigne udeo od 27%, a zemlje EU 27 od 20 procenata (cilj 20-20-20). Najviše OIE u Srbiji koristi se za grejanje, čak 35,68%, u proizvodnji i potrošnji električne energije 30,7%, a najmanje u transportu, gde je 1,17%. Veliki udeo OIE za grejanje potiče od korišćenja ogrevnog drveta, koje se kao biomasa smatra obnovljivim izvorom energije, i koristi ga gotovo polovina domaćinstava u Srbiji, naglašava naš sagovornik.

– Najveći neiskorišćeni potencijal OIE u našoj zemlji preostao je u energiji sunca i vetra. Pri tome ne treba zaboraviti i nekoliko nerealizovanih projekata srednje velikih hidroelektrana na Ibru, Drini i Moravi. Istovremeno, treba imati u vidu da nekontrolisana izgradnja velikih vetroparkova i solarnih elektrana, zbog njihovog nestabilnog rada (intermitentni izvori energije) može da ugrozi ceo elektroenergetski sistem Srbije. Zbog toga je neophodno pažljivo planirati njihovu izgradnju, a i što pre izgraditi reverzibilnu hidroelektranu (RHE) „Bistricu“, kako bi se uvećao kapacitet za balansiranje elektroenergetskog sistema. Treba raditi na što većoj popularizaciji malih solarnih elektrana na krovovima individualnih objekata, takozvanih prozjumera (kupaca prodavaca), jer ove elektrane do izvesne granice rasterećuju rad distributivnog sistema – napominje Banjac.

Proizvodnja struje iz vetra, sunca, biogasa i pomoću malih hidroelektrana višestruko je skuplja nego iz postojećih EPS-ovih termoelektrana, a posebno hidroelektrana. Veći udeli ovih novih izvora bez ikakve dileme će se odraziti na povećanje cene električne energije, ali će doprineti i čistijem vazduhu i životnoj sredini. A na pitanje da li mu se čini da se težište energetske politike pomera s ruskog gasa na druge izvore, poput norveškog gasa, odgovara da mu se ne čini i da se Norveška tu našla samo kao sponzor, koji vrlo rado i iz najboljih namera u celom regionu podržava aktivnosti na promociji OIE.

– Opcija snabdevanja Srbije gasom iz Norveške umesto iz Rusije nije realna. Sav gas iz Norveške preuzimaju i preuzimaće posebno u vreme krize Velika Britanija, Nemačka, Belgija, Francuska i druge zemlje u norveškom okruženju. Što se tiče norveških iskustava u korišćenju OIE mislim da tu nema nikakve sličnosti sa Srbijom, ni zemljama regiona, pa nema mogućnosti za prenošenje iskustava. Norveška 98 odsto struje proizvodi iz OIE i to gotovo u potpunosti iz hidroelektrana. Zato i saobraćaj i industriju preusmerava na električnu energiju – naglašava Banjac.

Strategijom razvoja energetike do 2025. sa projekcijama do 2030. kao prioritetne aktivnosti definisane su rekonstrukcija termoelektrana saglasno direktivi o velikim postrojenjima za sagorevanje, izgradnja novih termoenergetskih kapaciteta na ugalj snage 700 megavata do 2025. godine (350 megavata do 2020), izgradnja RHE „Bistrica“, termoelektrana-toplana (TE-TO) na prirodni gas snage oko 450 megavata do 2020, modernizacija i izgradnja prenosne i distributivne infrastrukture. Strategiju je 2015. usvojila Narodna skupština RS. To usvajanje ovom dokumentu daje posebnu težinu, jer u pravnom smislu njeno sprovođenje obavezujuće je koliko i drugih zakona. Međutim, u praksi se to slabo poštuje, zaključuje Banjac.

Struja je akcizna roba

Kada se govori o ceni električne energije za domaćinstva, treba imati u vidu da i na toj niskoj ceni država uzima 20% PDV-a i još 7,5 procenata akcize – dakle nije socijalna, nego akcizna kao alkohol, duvan i naftni derivati! Takođe, opravdano bi bilo da se cena poveća, samo u slučaju da se taj novac iskoristi za nove projekte EPS-a, izgradnju novih hidroelektrana, vetroparkova, solarnih elektrana i reverzibilne hidroelektrane „Bistrica“ i modernizaciju distributivnog sistema. Da ne zaboravimo, do 2020. godine EPS je poslovao pozitivno i punio budžet Srbije. Tek posle havarija u termoelektrani „Nikola Tesla“ EPS postaje gubitaš.

Takođe, EPS koristi naša zajednička prirodna bogatstva – vodu i lignit – ne kupuje ih na tržištu, i sasvim je opravdano da cena struje za građane Srbije bude relativno mala.

E2 portal (Politika)