KAKO DA PREPOZNATE DA LI JE PROIZVOD ORGANSKI I ZAŠTO JE TO VAŽNO

127

Aktuelna zdravstvena situacija uzrokovana pandemijom virusa korona usmerila nas je na našu iskonsku vezu sa prirodom i aktuelizovala pitanja koja se tiču životne sredine i očuvanja ekosistema. Vraćajući se sopstvenim prioritetima i zdravlju, počeli smo da razmišljamo o tome šta jedemo i kako živimo, ali i koje posledice proizvodimo po našu okolinu, ističe Ivana Simić, generalna sekretarka Nacionalnog udruženja za razvoj organske proizvodnje „Serbia Organika“.

Ivana Simić objašnjava da tema prelaska na održiv prehrambeni sistem organske proizvodnje, koji može da ima pozitivan uticaj na životnu sredinu, zdravlje i društvo i u mogućnosti je da donese značajnu ekonomsku korist, nikada nije bila aktuelnija.

„Pandemija je ukazala na značaj snažnog i otpornog sistema proizvodnje hrane, koji može da funkcioniše u svim okolnostima i koji može građanima da omogući pristup dovoljnom obimu snabdevanja hranom po pristupačnim cenama. Takođe nas je upozorila na međusobnu povezanost zdravlja, ekosistema, lanaca snabdevanja, obrazaca potrošnje i planetarnih ograničenja“, ističe Simić.

Pozivajući se na istraživanje koje je prošle godine sprovela EFSA (Evropska agencija za bezbednost hrane), a koje je obuhvatilo i Srbiju, ona navodi da ljudi više nego ikada obraćaju pažnju na zaštitu životne sredine, zdravstvena, socijalna i etička pitanja i traže vrednost u hrani.

Istraživanje je pokazalo da oni traže svežu, manje prerađenu hranu iz održivih izvora, dobro su upoznati sa temom sigurnosti hrane i zabrinuti su u vezi sa upotrebom antibiotika, hormona, steroida, pesticida i dodataka u hrani, kao i zagađivača životne sredine, koji potiču iz animalne proizvodnje, objašnjava Simić i dodaje da su ispitanici iz Srbije pokazali znatno veću zabrinutost u odnosu na ispitanike u državama EU kada je u pitanju prisustvo genetički modifikovanih organizama u hrani ili pićima. Ipak, kada je reč o ovoj temi, postoji potreba da se građanima objasne načela organske proizvodnje, kao i mehanizmi uz pomoć kojih građani mogu da prepoznaju koje su namirnice zaista organske.

Koji su benefiti organske hrane?
Kako kaže predstavnica udruženja Serbia Organika, benefiti organske hrane ogledaju se u primeni prirodnih postupaka i supstanci, ograničavanju ili potpunom eliminisanju upotrebe hemijskih sintetizovanih sredstava, mineralnih đubriva, kao i zabrani upotrebe genetski modifikovanih organizama i proizvoda koji se sastoje ili su dobijeni od njih.

„Upravljanje proizvodnim procesima u organskoj proizvodnji podrazumeva procenu rizika i primenu odgovarajućih preventivnih mera i načela održavanja i poboljšanja života u zemljištu, odnosno bioraznolikosti i njegove prirodne plodnosti. Zatim, hranjenje biljaka prvenstveno kroz ekosistem zemljišta, kao i prilagođavanje metoda organske proizvodnje regionalnim i lokalnim klimatskim i agroekološkim uslovima, sanitarnom stanju, stepenu razvoja i specifičnostima tradicionalnog načina uzgoja“, objašnjava Simić.

Tehnološki procesi prerade organski proizvedene hrane, takođe podrazumevaju ograničenu upotrebu aditiva i pomoćnih supstanci, pa zbog takvog načina proizvodnje organska hrana ne sadrži veštačke konzervanse, boje, arome, kao ni pojačivače ukusa i bogata je biološki aktivnim materijama i nutritivno vrednim sastojcima. Ipak, najvažnije je istaći da organski proizvodi imaju višestruko smanjen sadržaj ostataka pesticida i teških metala u odnosu na konvencionalno proizvedene proizvode.

Kako da prepoznate organski proizvod?
Jedna od najčešćih zabluda u vezi sa ovim namirnicama jeste poistovećivanje domaće hrane sa organskom hranom. Naime, ova dva pojma nisu sinonimi – jedan proizvod može da bude domaćeg porekla, ali to ne znači da je nastao u skladu sa načelima organske proizvodnje. Takođe, na policama često viđamo proizvode koji sadrže oznake kao što su „bio“, „eko“, „organik“, „organski“, „prirodno“ i koji svojim opisom treba da upućuju na takvo poreklo i osobine. Ipak, kako ističe generalna sekretarka Udruženja, svako stavljanje u promet proizvoda sa takvim oznakama, u slučaju da nisu na taj način proizvedene, podleže zakonskim merama i kaznenim odredbama.

„Organskim proizvodima mogu da se nazivaju i označavaju isključivo proizvodi koji su proizvedeni, kontrolisani u svim fazama proizvodnje i sertifikovani u skladu sa svim metodama organske proizvodnje i propisima koji je regulišu. U skladu sa tim, domaći organski neprerađeni i prerađeni proizvodi, kao i strani proizvodi koji se nalaze u prometu u Republici Srbiji, obeležavaju se oznakom ’organski proizvod’, nacionalnim znakom i kodom ovlašćene kontrolne organizacije koja je izvršila kontrolu i sertifikaciju proizvoda“, napominje Ivana Simić.

„Organsko“ je budućnost

Kako zapaža predstavnica Udruženja Serbia Organika, tokom poslednjih pet do sedam godina primetan je intenzivniji razvoj domaćeg tržišta u Srbiji i sve bolja ponuda u smislu raznolikosti organskih proizvoda.

„Izraženije kategorije potrošača organskih proizvoda su svakako roditelji beba i manje dece, osobe sa pojedinim zdravstvenim problemima, ali i sve više pripadnici mlađe generacije koji su više obavešteni, edukovani i zainteresovani za kvalitet i poreklo namirnica koje unose“, zaključuje Ivana Simić dodajući da će vreme pokazati da li će nas pandemija virusa COVID-19 dovesti do održivog prehrambenog sistema i širu globalnu zajednicu usmeriti na ključne prioritete poput zdrave ishrane i očuvanja životne sredine koju svi delimo.

Kompanija Dm Srbija će u saradnji sa E2 portalom obradovati pet osoba paketom DmBio proizvoda (detalje pratite na društvenim mrežama E2 portala).

E2 portal