Procureli dokument EK o „upravljanju industrijskim ugljenikom“, koji će biti objavljen 6. februara, postavlja osnovu za recikliranje zarobljenog ugljen-dioksida u hemijskim procesima ili korišćenje kao gorivo za pomorski i avio saobraćaj.
Prema nacrtu dokumenta koji je dobio na uvid Euractiv.com, potrebno je „uspostaviti evropsko jedinstveno tržište za industrijski ugljenik“ i ispuniti cilj Unije da do 2050. postigne nulte emisije. Nacrt dokumenta, koji predstavlja buduće opcije u vezi sa ovom temom i trenutno ne sadrži pravne obaveze za zemlje EU ili kompanije, trebalo bi da bude predstavljen 6. februara, zajedno sa još jednim dokumentom o ciljevima EU za klimu do 2040. godine.
Dokument jasno pokazuje kako bi izgledala buduća klimatska politika EU nakon 2030. godine. Da bi se postigla klimatska neutralnost, „EU će morati da bude spremna da ‘uhvati’ barem 50 miliona tona ugljen-dioksida godišnje do 2030. godine“ i „do 450 miliona tona do 2050. godine“, navodi dokument.
Ovo će biti ključno da se uravnoteže „ostale emisije“ u sektorima poput poljoprivrede, transporta i industrije koji do tada verovatno neće postići potpunu dekarbonizaciju, tvrdi dokument. Takođe se dodaje da će biti potrebno uklanjanje ugljenika – direktno usisavanje iz atmosfere – nakon 2050. godine kako bi se postigle „negativne emisije nakon toga“.
Krajnji cilj, prema nacrtu dokumenta Evropske komisije, je jasan: pretvaranje CO2 u „trgovinsku robu“, poput gasa, sirove nafte, pamuka, pšenice ili kakaa.
„Do 2040. godine, nekoliko regionalnih lanaca vrednosti ugljenika trebalo bi da postane ekonomski održivo kako bi se postigli ciljevi klimatske politike EU, budući da će ugljen dioksid postati trgovinska roba za skladištenje ili upotrebu“, kaže dokument.
Ovaj trgovinski sistem će se osloniti na evropsku infrastrukturu za transport i skladištenje sa cevovodima kao dominantnim transportnim sredstvom na kopnu, što će omogućiti prekogranični transport uhvaćenog ugljen dioksida, bilo radi skladištenja ili upotrebe.
Šta se trenutno koristi?
Najrasprostranjeniji oblik uklanjanja ugljen-dioksida danas uključuje sadnju drveća koje usisava ugljen-dioksid iz atmosfere kako raste. Međutim, razvijaju se i industrijske tehnologije, poput Direktnog hvatanja i skladištenja vazduha (DACS) gde gigantski ventilatori direktno usisavaju CO2 iz atmosfere i trajno ga skladište, ili Biogoriva sa skladištenjem ugljenika (BECCS).
Evropska komisija je već počela da postavlja temelje za ove tehnologije kada je prošle godine iznela predlog za sertifikaciju uklanjanja ugljenika koji dolazi iz njih. Predlog je sada u završnoj fazi usvajanja između zakonodavaca EU.
Kako bi ubrzala njihovo implementiranje, Komisija sada traži načine da integriše tehnologije uklanjanja ugljenika u Sistem za trgovanje emisijama EU (ETS), gde više od 10.000 industrijskih postrojenja u Evropi mora da preda dozvolu za svaku tonu emitovanog ugljenika.
Revidirani ETS već “ustanovljava mogućnost da se ne predaju dozvole“ za emisije CO2 za koje se “smatra da su trajno uhvaćene i iskorišćene“, ističe Komisija u svom nacrtu predloga za upravljanje ugljenikom koji treba da bude objavljen 6. februara.
Osim toga, niskougljenična goriva poput zelenog vodonika koja ispunjavaju standarde EU prema ažuriranoj direktivi o obnovljivim izvorima energije „ne bi trebalo da podležu predaji dozvola“ prema izmenjenom ETS, kako bi se „izbeglo dvostruko brojanje ugrađenog ugljenika“, dodaje se u dokumentu.
Na primer, „obnovljiva sintetička goriva“ očekuje se da će imati poseban značaj, „posebno u sektorima avijacije i pomorstva“, za koje su postavljeni obavezni ciljevi prema propisima ReFuelEU za avijaciju i FuelEU za pomorstvo, usvojenim prošle godine, nastavlja se u dokumentu.
Na kraju, dokument kaže da će „Komisija razmotriti koristi od postavljanja posebnih ciljeva za uklanjanje ugljenika do 2026. godine kako bi se to računalo i pokrivalo sistemom trgovanja emisijama“.
To se može postići ili potpunim integrisanjem “uklanjanja ugljenika” u okvir ETS-a ili stvaranjem „posebnog mehanizma usaglašavanja za takvo uklanjanje povezano direktno ili indirektno sa ETS-om EU“, kaže dokument.
Rezerve od strane zelenih grupa Ekološke grupe, iako nisu principijelno protiv uklanjanja i iskorišćavanja ugljenika, imaju mnogo rezervacija o tome kako bi takve tehnologije mogle da budu podsticane u budućnosti, upozoravajući na nekoliko zamki.
Pod kojim će uslovima moći da se koristi?
Carbon Market Watch, zelena NVO, kaže da su ključni poeni o tehnikama korišćenja ugljenika održavanje visokih nivoa ekološke celovitosti kada je reč o „trajnosti“ CO2 skladištenog u krajnjim proizvodima.
„Samo ugljenik koji je uhvaćen i korišćen na način da je trajno hemijski vezan i ne oslobađa se tokom upotrebe proizvoda ili kraja njegovog „životnog veka“, trebalo bi se izuzeti iz obaveza predaje“, rekao je Vijnand Stoefs, lider politike o uklanjanju ugljenika u nevladinoj organizaciji CMW.
Na primer, proizvodi koji rizikuju da budu spaljeni u spalionici otpada ili ostavljeni da se razgrađuju na deponiji ne bi trebalo da budu uključeni, ukazuje on, navodeći plastiku, papirne proizvode ili goriva kao primere.
Takvi tipovi proizvoda „nemaju mesta u ovoj diskusiji. Inače, rizikujemo omogućavanje još jedne rupe u ETS-u EU gde kompanije predaju manje ili nimalo EUA jer uhvate ugljenik da bi ga oslobodile neko drugo lice koje nije obuhvaćeno ovim sistemom”, insistira Stoefs.
Kada je reč o zelenom vodoniku i niskougljeničnim gorivima, Stoefs tvrdi da standardi uključeni u direktivu EU o obnovljivim izvorima energije jednostavno nisu dovoljno jaki da garantuju visok nivo ekološke celovitosti.
„Bilo koji ugljenik oslobođen tokom proizvodnje vodonika trebalo bi se negde računati, i po mogućstvu ceniti”.
Međutim, najveći rizik, prema CMW, bio bi potpuno integrisanje uklanjanja ugljenika u postojeći ETS – pre svega jer bi povećalo uticaj na emisije, omogućavajući zagađivačima da emituju više, i odvratilo od stvarnih smanjenja emisija otvaranjem vrata oduzimanju emisija ugljenika.
Uključivanje uklanjanja u postojeći ETS takođe bi ometalo povećanje trajnih tehnologija uklanjanja poput Direktnog hvatanja i skladištenja CO2, koje su često skupe, i favorizovalo „jeftina“ rešenja poput BECCS-a, upozorava Stoefs.
E2 portal (Euractiv)
