DA LI SRBIJA MOŽE DA TREĆINU STRUJE DOBIJA IZ OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE

Petnaesti maj će u Srbiji biti upamćen kao datum kada je 11 odsto električne energije dobijeno iz vetra, a naša zemlja je po tome bila u prvih 10 na listi Vindjuropa. Tako nešto dogodi se obično jednom ili dva puta godišnje. Osim toga, u EU je u maju prvi put u jednom mesecu proizvedeno više struje iz solarnih elektrana, nego iz elektrnaa na ugalj. Stručnjaci ističu da su ti podaci dobra vest, ali da se ne mogu smatrati prekretnicom i da su potrebna dalja ulaganja u obnovljive izvore energije.

Energija vetra je u maju dobro iskorišćena u Srbiji jer je taj mesec bio izuzetno vetrovit. Evropski prosek kada je u pitanju energija vetra je 16,5 odsto, ali očekivanja su mnogo veća u smislu da se u narednim godinama, kako se ide ka 2050. i procesu dekarbonizacije, dobije mnogo više struje iz tog izvora. 

„Naravno neke evropske zemlje imaju i elektrane na moru pa su njihovi potencijali veći, dok ćemo se mi u Srbiji držati ovih područja koja imamo“, rekla je za Euronews Srbija direktor udruženja Obnovljivi izvori energije Danijela Isailović. 

S druge strane, portal Klima 101 je objavio da je ovog maja prvi putu u EU u jednom mesecu proizvedeno više struje iz solarnih elektrana nego iz elektrana na ugalj, pozivajući se na podatke ekspertske organizacije Ember, koja se bavi prikupljanjem i analizom podataka o proizvodnji struje i mogućnostima prelaka na čistu energiju. 

Najviše struje, više od petine, u tom mesecu Evropljani su dobili iz nukelarnih elektrana, drugi proizvođač bili su vetroparkovi sa 16,6 odsto, dok treće mesto dele hidrelektrane, solarne elektrane i elektrane na gas sa po 14 odsto proizvedene struje. Iz termoelektrana je dobijeno samo 10 odsto struje dok je bioenergija bila izvor proizvodnje gotovo pet odsto proizvedene struje.

Na pitanje da li se ovi podaci mogu nazvati prekretnicom u procesu „zelene tranzicije“, Isailović je rekla da je to dobra vest, ali da se mesec maj sam po sebi ne može tretirati kao neki uzorak jer je to poznat mesec sa dosta sunčanih sati, a s druge strane sa malom potrošnjom električne energije.  

„U 2020. godini, u kovid godini, imali smo 38 odsto obnovljivih izvora energije u upotrebi naspram 37 odsto upotrebe fosilnih goriva, i ja bih tu godinu nazvala prekretnicom jer tada su u totalu tokom cele godine obnovljivi izvori energije premašili ta crna goriva“, kaže Isailović.

Kakva je situacija sa obnovljivim izvorima energije u Srbiji?

Zakon o korišćenju obnovoljivih izvora enerije u Srbiji, koji je donet 2021. godine, kako kaže Isailović, bio je dobar samo na papiru, i nije mogao da se implementira.  

Prema njenim rečima, nedavno su se dogodili fantastični pomaci jer su usvojene izmene tog zakona, a pre nekoliko dana i podzakonski akti i konačno su raspisane prve aukcije za 400 megavata elektrana na vetar i 50 megavata solarnih elektrana.  

„To ukazuje da ćemu u narednih 4-5 godina sigurno imati 450 novih elektrana iz obnovljivh izvora energije. Da bi to bilo masovno, potrebno je ulaganje u infrastrukturu, u prenosni sistem električne energije, u distributivni sistem električne energije, u balansiranje, skladištenje“, rekla je Isailović. 

To su, dodaje, neki izazovi sa kojima moraju da se suoče i investitori i država zajedno.  

„Kao što je slogan našeg udruženja ‘Sinergija obnovljivih izvora energije’, to je posao gde ne može jedan sam, ne može država sve da uradi sama, ne može investitor da uradi sam. Tu mora da se nađe zajednički interes, da imamo više zelene energije, da to bude dobro i za državu, da ima stabilan elektroenergetski sistem, a konačno i da investitori znaju zašto su došli, a to je da ostvare ovde neki interes i da imaju operativne kapacitete“, kaže Isailović. 

Upitana o procenama koliko će godina biti potrebno da Srbja dođe do tačke da većinu struje dobija iz obnovljivih izvora energije, Isailović je navela da postoje projekcije i želja, ali i targeti.  

„Nama je Energetska zajednica, kao što nam je za 2020. postavila da imamo 27 odsto električne energije koju dobijamo iz obnovljivih izvora, tako za 2030. stavila target od čak nekih 40 odsto, što je dosta ambiciozno. Naša država, ministarstvo i Vlada pokušaće da te ciljeve prilagode u dokumentu koji se zove Integrisani nacionalni plan za klimu i energetiku. Nadam se da će taj dokument biti usvojen u parlamentu do kraja godine i da vidimo šta su nam targeti za 2030. Svakako će oni biti iznad 35 odsto što ukazuje da negde 2050, to je godina kada ceo svet ide ka dekarbonizaciji, da mi možemo da se nadamo da ćemo bar 50 odsto električne energije imati iz obnovljivih izvora energije. Naravno, tu prednjače hidropotencijali, zatim vetar i solar“, rekla je Isailović. 

Šta je sa proizvodnjom struje iz biomase?

Isailović kaže da je biomasa, prema nacionalnoj strategiji iz 2013. godine, predstavljena kao najveći potencijal i da više od polovine naših potencijala zelene energije leži u biomasi.  

Ona je, međutim, navela da to nije iskorišćeno.

„To je industrija koja se poslednjih godina suočava sa velikim problemima imajući u vidu da je biomasa energent koji treba da se proizvede, koji neko treba da sakupi, potrebna je neka logistika, neki ljudi i kako je došlo do opšteg poskupljenja, do inflacije, od kolega koji se bave biomasom i biogasom čujem da to nije isplativ biznis. U narednom periodu ne očekujem značajne pomake što se tiče procenata dobijanja električne energije iz biomase“, rekla je Isailović. 

E2 portal (Euronews)